Start

Kao što sam duže vremena planirao, počinjem da pišem javni dnevnik. Izabrah da to bude prvi u mesecu, čisto da zapamtim datum kada sam počeo sa pisanjem, a ne zbog toga što mi prvi septembar u životu nešto znači. Značio je dok sam još bio školorac i dok su me svi ostali mrzeli jer u gradskom prevozu pravim gužvu, mlataram prepunim rancem (dok sam ga još nosio, nešto do sedmog, osmog osnovne) i smejem se sa drugarima. Smejem se glasno, a to Srbi ne vole. Zapravo ne vole da se uopšte smeješ u gradskom prevozu, jer što bi se smejao koji moj? Odmah pomisle da si bogat i srećan, a to je nedopustivo! I dan danas se osećam krivim kada se pred punim autobusom isfrustriranih ljudi nasmejem, odmah dobijem po koji mrki pogled, te brže bolje izađem na sledećoj. Ako nisi srećan, onda si sigurno nekulturan! Nekulturno je smejati se po autobusima, sve dok ne posetite južnu braću Italijane i Špance, onda uvidite da ima i većih ološa od nas. Jel su nam Italijani beše braća ili su i oni priznali Kosovo? Žabari! I tako deca krenuše opet u školu, i opet prave gužvu i galamu. Prokleta kopilad! Ne mare oni što benzin skače li skače, a Srbi ipak voze li voze. Po putu, žutoj traci, livadi, parku, pašnjaku ili obdaništu.

No, da se vratimo na moj dnevnik. Osim što će biti vulgaran i bezobrazan, 18+, probaću da ispljujem i iskritikujem sve živo i neživo, pre svega promenim nešto u našim glavama, svesti i nesvest, a da pritom ostanem živ. Ono "18+", deco moja i ne morate da poštujete, kada već sa svojim roditeljima gledate Grand pre i posle domaćeg, možete čitati i moje gluposti za vreme reklama. Sva sreća pa im reklame traju duže od svih hitova Ćane Đane (Sećate je se?), te mogu ispisati više od jednog pasusa a da stignete sve pročitati. Postavljaću vam i neke hitove i ludila, a prvi možete čuti ovde. Ako vas isprozivam, nemojte plakati, uzmite štanglu i izmlatite me kao Teofila Pančića, biće mi zadovoljstvo. Barem znaš da činiš pravu stvar. Dnevnik ću probati da pišem svaki dan, barem po par rečenica, pa kada vam dosadim recite, mada vam to neće ništa značiti, jer who cares šta vi mislite? Ali sam tu da vas saslušam. Kada već roditelji nisu hteli.

Odoh da radim, do sutra.

Svaka sličnost sa stvarnim događajima ili ličnostima, sasvim je slučajna.