понедељак, август 1

Силвана и бес квислиншке управе



Силвана је била бесна. Силвана је била превише бесна. Након што су јој окупатори правили журку у кући она више није могла нерве смирити... Не због саме журке колико због тога што на исту није била позвана. Потом је морала да чисти ту исту кућу и тера пијане Кинезе и Русе из свог /бившег/ дома. Сада је само кућепазитељка заточена најчешће у подруму. Ако ништа друго, тешила се, нису је посебно много тукли, као што су иначе поступали са осталим кућепазитељкама које је она знала, а са истима се није виђала јер је то било забрањено.

У посети јој је био зет, коме је на спавању пререзала гркљан. Одувек ју је нервирао. По занимању је био Кинез, по националности Рус - има ли шта у ова зла времена горе. Убио је пар 'домаћих' који су покушали да устану против нових Закона и тиме по заслузи постао један од првих конвертида. Њу су одувек нервирали такви. Знала је да ће њена сестра Габи бити нерасположена због тога - али је у том моменту то и није посебно бринуло. Ни сама њена сестра, по занимању конвертид, али и даље без папира са националношћу - је није посебно интересовала. Највише ју је бринуло шта да ради са масивним телом зета од 154кг.


На крају више сати напорног размишљања је решила да га спреми квислиншкој породици /такође су били Кинези по занимању, националност им није знала - иако је то веома битно/ за ручак. Одушевљено су дочекали ту накарадну идеју и у сласт појели за ручак даљи род. Рекли су јој на крају ручка да феноменално кува и да треба чешће То да спрема, ни сами не знајући шта и кога су управо појели. Њихово дете се сретно играло на поду.

Сишла је поново у подрум, пустила музику на старом грамофону и кренула да плеше сама са собом. Бесна, тужна и благо уморна /крвавих ноктију/ је почела лагано да цепа одећу са себе. Сударала се са намештајем по соби, падала, поново се дизала... Јецала је и плакала, повремено се гушећи јер није могла да појми то да није била позвана на журку... Агонија је тек почињала! На крају је тако изморена и сасвим бесна истрчала на улицу где ју је ударило возило окупационе полиције. На лицу места је остала мртва. Тужна и несретна - баш као што је читавог живота и била.

Нема коментара:

Постави коментар