Treća sreća

Treći put. Posle prvog puta sam mislio da ću na tome ostati. Kažu da ne postoji samo jedna dobra šansa u životu, sada vidim da je tako. Lep je osećaj zaljubiti se ponovo, malo čudan ali lep. Fantastičan. Ne vidim ništa oko sebe, ne primećujem nikoga, samo tebe. Samo si ti pored mene, i niko drugi. Noćni autobusi su obično puni, ovaj put je bio prazan. Ti i ja. Razmišljam o tome kako je sve počelo, kako sam načinio taj korak, kako sam ponosan zbog toga. Kako sam ubo tombolu, pobedio sve nagradne igre. Kako sam srećniji nego ikad, osećam osmeh na licu koji danima ne prolazi. Pronašao sam ono za šta sam tragao godinama. Konačno. Sedim pored tebe, tu. Sedim pored tebe i drhtim u sebi. Čekam šta ćeš da kažeš, spremam odgovor. Osećam dodir tvog tela pored mene, razmišljam o njima. O tebi. Da li sam zapravo razmišljao o nečemu drugom zadnjih par dana? Mnogo mi se sviđaš. Sviđa mi se tvoj blentavi osmeh, tvoje reči, tvoje R, tvoj pogled. Tvoje ponašanje, sloboda, energija, smelost, bunt. Sviđa mi se što mi se sve to sviđa. Konačno. Ne verujem samom sebi da sedim tu, srećan. Ne verujem samom sebi da mogu biti srećan. Ne verujem da će moja linija iskoračiti iz ravni. Ne znam šta da te pitam. Ne znam šta da ti kažem. Dovoljno je što si tu, veruj mi. Planiram. Znaš osećaj kada planiraš nešto sa nekim? Planiram. Motam svašta u glavi. Jedva čekam. Jedva čekam da te zagrlim. Hoće li krenuto ovaj autobus? Tako mi trebaš. Trebaš mi više nego bilo šta na ovom svetu. Treba mi svaki segment tvoje ličnosti. Svaki od njih je onakav kakav treba da bude, i to me oduševljava. Svaki delić je sklopljen po narudžbini čini mi se, i dostavljen tu, pored mene. Misliš da je isuviše malo vremena prošlo kako bih te upoznao? Ja se ipak plašim kratkog života koji stoji pred nama da ga sa tobom iskoristim. Kažu ljudi da često kada upoznaš osobu znaš da je to to. Uživam sa tobom, znaš? Neću ti reći koliko puta sam tako uživao, ali ne prelazi broj prstiju na rukama. Želim tvoje prste isprepletene sa mojim, kako bi udvostručili takve trenutke. Mogu i nožni. Iskreno verujem u tebe. Koliko sam samo srećan, nemaš pojma. Hajde da vozimo bajs zajedno. Hajde da pijemo zajedno. Hajde da se budimo zajedno. Hajde da kampujemo zajedno. Hajde da skačemo zajedno. Jedemo. Svađamo. Ogovaramo. Ležimo. Gledamo. Podrigujemo. Spavamo. Kupamo. Plačemo. Spreman sam. Spreman sam da spremniji nikada nisam bio. Spreman sam bio do tvoje rečenice koja mi verovatno ni narednih devedesetdevet godina neće iz glave izaći.

-          Znaš, ja imam nekog.

Odjekuje i danas u glavi, i sutra će, i prekosutra... U trenutku sam prestao da razmišljam. Prestao da se smejem, i budem srećan. Prestao sam da planiram. Tvoj dodir više nisam osećao. Samo sam bledo gledao. Gledao kako odlaziš. Kako udaram u zid pri najvećoj brzini. Odaljavaš se od autobusa, pogled mi se za tobom gubi. Samo ćutim. Ostajem sam sa sobom, isti onakav kakav sam u većem delu svog života i bio. Sam. Nisam imao šta da kažem, šta da pomislim, niti osetim. Paralisan sam, kao od ujeda zmije, sedeo u autobusu dok je klizio ka kući. Ne sećam se koliko je dugo trajalo, niti o čemu sam razmišljao. Znam samo da je autobus ovog puta bio ponovo pun. Pun nebitnih ljudi. Pun sivila i razočarenja. Kao nikada do tada. Sa prostrelnim ranama sam se dokopao kreveta i pokrio. Samo sam želeo da zaspim. Da te sanjam. Do one rečenice. Opet.

O svom raspoloženju dva dana nakon toga neću pričati, jer su prejaka za papir, neobjašnjiva većini, a nebitna tebi. Ono što meni sasvim jasno je da sam bio srećan.Uspeo sam to. Da sam se iskreno zaljubio. Da sam te želeo. Da sam verovao. Da sam se nadao. Kažu da ne postoji samo jedna dobra šansa u životu, sada se nadam da je tako. Čekam, ponovo čekam. Slomljen, ali se ipak nadam. Na kraju mi je drago da si deo mog života, makar i na ovaj način. Zauvek ćeš tu i ostati, kao tačka koja je značila kraj, ali i početak novog pasusa. Ne mogu a da se ne nadam da ćeš se i u njemu pojaviti. Mogao sam da ispišem još desetine stranica o svojim osećanjima prema tebi, ali verovatno samo meni trenutno znače, pa ću ostatak zadržati. Na kraju, barem ti sada zasigurno znaš, da te je neko u životu iskreno želeo.