Река

Кренуо је нагло врели млаз воде. Цимнуо сам руку  и одаљио туш од себе. Појачавам хладну воду. У позадини иде „The Knife - Pass This On“. Увек се туширам уз музику са Ipod-а. Крећем да певам. Туш ми је микрофон. Кукови се крећу лево десно. Затварам прозор да се комшија опет не би бунио, једном је звао комуналну да дође. Лепо певам, не знам зашто то ради. Певам сваког викенда у једном клубу, људи плаћају за то, а он добија за џ. Правим паузу и сапуњам се. Шљапкам стопалом по води. Размишљам о својој бившој девојци. На овом месту је први пут видела мој пимпек. Дотакла га је. Насапуњала. На овом месту смо имали први однос. Пре шест година и пар месеци, мрзи ме да рачунам. Насапуњан се њишем као ликови у споту песме коју слушам. Није волела куја ову песму, због тога сам чини ми се и раскинуо са њом. Волео сам је. Настављам да певам. Дижем туш до те висине да ми се вода слива низ лице, замишљам да снимам спот. Или порнић. Размишљам о томе која би глумила у порнићу и тренутно клечала у кади. Да ли бивша која је већ докторирала занат или професорка руског из средње школе. Професорка, са све замагљеним наочарима под водопадом са мог тела. Песма креће поново испочетка. Стављам шампон на косу. Певам и трљам. Увек сам сматрао да ми је глас бољи под тушем него на бини у клубу. Спрао сам све са себе. Прљавштину, зној и црту хемијске оловке са лица. Умео сам сам себе да жврљам. Болно. Окрећем се ка сливнику и крећем да уринирам. Гледам како вода у кади добија боју. Питам се изнова да ли само ја ово радим. Када сам се испразнио крећем опет да певам. Предуго се туширам. Деца у Африци немају воде за пиће, ја се разбацујем. Ја снимам спот под тушем. Или се бар трипујем да снимам. Деца у Африци немају ни шта да једу, па капирам да нису ни жедни. Певам у микрофон, из њега шиба вода. Сада већ по целом купатилу. Покупиће мама после ту бару са пода. Заћутао сам. Сетио сам се преминулог ћалета. Стојим, гледам у убијену буба-швабу на зиду и размишљам о њему. Био је олош. Вода постаје хладна. Испразнио сам бојлер. Спуштам поглед доле, гледам у стопала. Хладна вода се слива низ моје тело. Размишљам о њему. Удавио се у реци. У води. Оној коју мали африканци немају. Покушавам да пљувачком погодим ножни палац. Успевам из трећег пута. Песма креће изнова већ не знам који пут. Спирам сузу са лица, нестаје у бујици воде. Крећем да певам и њишем се уз музику. Овог пута много гласније. Тело ми се тресе од хладноће. Комшија ми псује матер из свог дворишта. Оца не сме, попио је батине пре неки месец због тога. Неће смети ни мајку ускоро. Има рак. Има жељу да њен прах поспем у реку, али било коју чистију од Дунава. Заправо није волела Дунав због тате, не због браон боје. Није хтела да буде крај њега поново. Тресем нос и гасим воду.