Фекалија

- Имала сам четрнаест година тада. Једноставно сам желела да то урадим пре свих мојих другарица. Знаш, није ми било све једно.

- О чему причаш?

- Десет година старији. Имао је година колико и ти сада. Држао је кафић ту у близини. Најгоре искуство до сада. Стидим се...

- Не разумем.

- Спавала сам са њим човече! Спавала сам у осмом разреду основне! Пре свих...

- Знам.

- Како знаш?

- Знам све.

- Сељанка!

- Само живи тамо. Уосталом, знала си да све знам.

- Нисам хтела да те повредим, нисам хтела да помислиш било шта лоше о мени.

- Шта то лоше што већ не мислим?

- Извини.

- Као и увек.

- Није ми се јављао после тога. Искористио и гурнуо под тепих, да се не видим. Грешим од када знам за себе.

- Људи повређују. Мушкарци су свиње.

- Увек исто, буди једном озбиљан. Имам потребу да причам са тобом, јер нисам одавно. Немам с'ким...

Што ћутиш? Са тобом је некако било најбоље.

- Знам.

- Како знаш?

- Слушам те.

- Са њим је феноменално, прелепо нам је. Волим га. Воли ме, знам да ме воли. Одрадио је свој задатак перфектно.

- Који?

- Да те заборавим.

- Као и претходни, онај пре њега?

- Да.

- Нажалост, ниси ме заборавила. Задатак пропао.

- Истина. Али желела сам. Са предходним је било другачије. Повредила сам га, само ми је користио. Са овим је другачије. Желим га поред себе. Остаћу.

- Па имаш га.

- Да. Волим га, знам то. Обожавам га. Са њим је другачије. Веруј ми.

- Ја ти верујем. Да ли ти верујеш?

- Дуго смо заједно, то нешто говори...

- Да сам те баш повредио.

- И ја сам тебе, зар не?

- Јеси. Али навикао сам. Сада сам добро.

- И ја сам.

- Примећујем. Због тога си ме и звала.

- Заправо не знам због чега сам то урадила. Можеш да идеш. Он ће сада доћи.

- Неће. Знаш да неће.

- Знам. Одлази. Пусти ме да га волим. Само ме пусти. Ниси више део њега, мог живота, разумеш? Ниси, већ дуже време!

- Заправо ниси ни ти део њега.

- Јеби се!

- Немам четрнаест.

Знаш, волео сам те. Стварно сам те волео.

- И ја сам тебе.

- Више не.

- Ни ја тебе.

Зато је најбоље да кренеш.

- Али ти си ме звала.

- Сада те молим да одеш.

- Ниси више она коју сам волео, видиш то и сама у огледалу, зар не?

- Нестани сместа!

- Засигурно.

- И не враћај се. Јебе ми се за тебе, јадниче! Остави ме! Остави ме да живим!

- Шта радиш у соби сама цело поподне? Учинило ми се као да причаш сама са собом.

- Изађи из собе мама!

- Плачеш ли?

- Не! Наравно да не! Зашто бих?! Остави ме, молим те!

- Чекамо те на вечери. Тата и сестра су већ за столом.