Ovaj je blog prvobitno trebao da se nazove 'Sve o mojim vezama'. Ali ja ni tada, a tu ne bih pisao o svojim vezama. Zašto? Jer mislim da sam iza sebe imao premalo veza, a i zato što smatram da je iznošenje intime na Net kao takav čist - delikt. Delikt verbalne prirode. A svi znamo da je za potrebe verbalnih delikta i gonjenje lica koje su se time bavila - vaspostavljeno ad-hok telo - međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije.
Ko ima prava da sudi!? Ko je sud, ko je sudija?! Zašto kopamo po prošlosti i osuđujemo svoje postupke, ali i postupke trećih lica. Osećamo li se bolje kada osudimo i kada na postavljenja pitanja dobijemo odbovore!? Zašto nam trebaju odgovori!?
Zar drama nije najbolja kada se izvršava večno?
Osuda kao takva je OK. Svakoga dana osuđujemo sve i svakoga - od prespore bakute ispred nas, pa sve do katastrofalne situacije u prevozu. Ne, Beogradu metro nikako nije potreban. Osudom događanja iz Prošlosti dovodimo svoj um na nivo funkcionalnosti i omogućujemo da funkcionišemo, a sutra - jer su za greške prošlosti krivi drugi. Ili mi - ako smo sebe optužili, pa potom i osuduli. Najgori su legitimisti, definitivno. Pogotovo ako izigravaju legitimiste, a na kraju ni sami nisu legitimni.
Odgovori. Čovek kao takav zahteva odgovore na sva pitanja koje postavi, baš kao i delfin ili pingvin. Od pamtiveka su se postavljala pitanja - zašto grmi, zašto kiši... pa su za to optuživani bogovi i božanstva. Tražimo odgovore da bi bolje napredovali sutra i znali gde smo zgrešili. Najcrnje je kada odgovori dođu - nikad. I kada ni sami ne znamo gde smo zgrešili. A kada smo zgrešili, bili optuženi/procesirani/optuženi/ispaštali kaznu, a ne znamo ni sami za šta. Možda ni sam tužilac ne zna.
U tom je slučaju - najbolje odležati tu kaznu. A potom, započeti novi Život.
[a što se večne drame tiče - najbolje kada je uopšte nema]
Нема коментара:
Постави коментар