Неколико пута сам до сада покушавао да се свакодневно посветим б(л)огу, али ми никада није успевало. Превише је узалудно проведеног времена. А када будете желели да га замените са нечим паметнијим, за то неће бити времена. Заправо неће бити вас, времена ће увек бити, само ће га други људи трошити. Ево покушавам да заменим то узалудно време далеко пре смрти, јер са планете не идем пре стотке. Какав рај, какве журке, не мрдам се одавде још три четвртине. Можда скокнем до Америке некада, али и то ће бити на брзину. Него да вам кажем, како више пишем, то сам мање сигуран у ту стотку. Како више пишем тако више к.... (идем у тоалет), а то смета углавном онима који вас обично пошаљу пре Бога да журкате у рају. Па због нечега мора да се умре, или због Бога или због блога, треће нема. Ако наставим да идем у тоалет тако често, не гине ми журкање пре времена, иако сам увек сматрао да највеће рибе на журку увек последње долазе. Тако вам је и за Славу, прво иде мезе, па пиво, па салата, па два пива, па музика, па пиво, па пасуљ, па три пива, па делиријум, па пита са зељем, па пиво, па псовање Тадића, Амфилохија, Јеремића, Папе и осталих политичара, па тек онда на крају долази риба, додуше пијана. Пијани Шаран је нешто најукусније што се из мутног Дунава може окусити. Ако нисте пробали, пробајте да се најавите и самопозовете на следећи хепенинг Светог Николе у Земуну. Увек је забавно, онако, у православној атмосвери.
Него шта сам хтео да вам кажем? Од све досаде током узалудно проведеног времена написах ја малу анкету о томе који је језик најпопуларнији међу Србијанцима и онима који разумеју ћирилицу. Хтедох неко занимљивије питање, али ово сам изабрао као прво, оно пробно. На првом месту најдражих нам језика, налази се италијански. Сви га воле ,а ретко ко га заправо и говори. Могу вам рећи да имам фамилије по Италији, да сам ишао на приватни курс италијаснког и да сам га на факултету такође учио, а да га знам исто колико и Берлусконијева курва из Молдавије. Одмах испод 'талијанског, долази нам немачки, што је већ дискутабилно, с обзиром да се сви увек гаде на овај језик (преврћу очима, бљују тек испијену воду или праве фаце као када уђеш у приградски аутобус у сред августа). И поред ових тренутних афера са немачким политичарима који нам не дају у ЕУ и ј... са свих страна, у свим позама, ми ипак волимо док они причају. Тако диван језик. Ваљда је то и нормално, верујем да и молдавке воле италијански док их Берлускони обрађује. Али за разлику од ових наших Немаца, Берлускони је њих пустио у ЕУ. Мораћемо ми изгледа још доста да општимо. На трећем је португалски, хвала б(л)огу да није шпански, јер ми се од њега одмах иде у тоалет, а рекли смо да тоалет треба избегавати. Свима се допада како бразилке у Рију млатарају и ђускају на португалском, то је факат. Наравно уочен је и скок турског језика када су српске симпатије у питању, па се све мислим да ли је то због Прве Турске Телевизије, на којој још само Иван прича на нашкем. Ту је додат и неки бамбара језик, где је вероватно грешка у слову А, па је то онај познати бембара језик, наших младих средњошколки, основношколки, али и старијих дама са већом дозом креме за самопотамњивање. Свакако морам споменути и језик мутавих мравоједа на Тибету. Да не стоји ово на Тибету, помислио бих да је реч о Коштуници.
Него шта сам хтео да вам кажем? Од све досаде током узалудно проведеног времена написах ја малу анкету о томе који је језик најпопуларнији међу Србијанцима и онима који разумеју ћирилицу. Хтедох неко занимљивије питање, али ово сам изабрао као прво, оно пробно. На првом месту најдражих нам језика, налази се италијански. Сви га воле ,а ретко ко га заправо и говори. Могу вам рећи да имам фамилије по Италији, да сам ишао на приватни курс италијаснког и да сам га на факултету такође учио, а да га знам исто колико и Берлусконијева курва из Молдавије. Одмах испод 'талијанског, долази нам немачки, што је већ дискутабилно, с обзиром да се сви увек гаде на овај језик (преврћу очима, бљују тек испијену воду или праве фаце као када уђеш у приградски аутобус у сред августа). И поред ових тренутних афера са немачким политичарима који нам не дају у ЕУ и ј... са свих страна, у свим позама, ми ипак волимо док они причају. Тако диван језик. Ваљда је то и нормално, верујем да и молдавке воле италијански док их Берлускони обрађује. Али за разлику од ових наших Немаца, Берлускони је њих пустио у ЕУ. Мораћемо ми изгледа још доста да општимо. На трећем је португалски, хвала б(л)огу да није шпански, јер ми се од њега одмах иде у тоалет, а рекли смо да тоалет треба избегавати. Свима се допада како бразилке у Рију млатарају и ђускају на португалском, то је факат. Наравно уочен је и скок турског језика када су српске симпатије у питању, па се све мислим да ли је то због Прве Турске Телевизије, на којој још само Иван прича на нашкем. Ту је додат и неки бамбара језик, где је вероватно грешка у слову А, па је то онај познати бембара језик, наших младих средњошколки, основношколки, али и старијих дама са већом дозом креме за самопотамњивање. Свакако морам споменути и језик мутавих мравоједа на Тибету. Да не стоји ово на Тибету, помислио бих да је реч о Коштуници.
Нема коментара:
Постави коментар