Preko Drine

Izgurao sam do drugog dana, tako da za moj dnevnik više zime nema. Još moram da se pohvalim da sam mrtav umoran, i da ustajem u pola sedam, ali sam morao da napišem koju. Zašto ustajem u pola sedam? Ne, ne idem da čistim splavove posle burne noći za 13 dinara po satu. Idem sutra dragi moji preko Drine, u susednu nam Bosnu i naravno Hercegovinu (čisto da se ne naljute Hercegovci, ako se već svi nisu preselili u Hrvatsku u potrazi za boljim životom i kojim autom sa BG tablama). Idem dragi moji u tu Bosnu da vidim što svi beže iz nje 'vamo. Oni 'vamo, a ja tamo. Ali ostaću za svaki slučaj samo par sati, mada ako mi se svidi, eto me u imigracionom da tražim azil. Mada sigurno će mi biti kao kod kuće, gde ima više Bosanaca no u Beogradu. Šalu na stranu, u Bosni i naravno Hercegovini već bejaše, i za male pare se lepo provedaše, ali mi i dalje nije jasno što ljudi beže 'vamo. Čuo sam da sada i McDonalds imaju, boga mi sve se nema, a u Mek se ide. Dva Mcćevap obroka sa kajmakom i pomfritom, za poneti. Nemam vremena sad da sedim, imam samo par sati da razgledam unaokolo. Za piće? Rakijashake sa višnjom blagodarim. Hvala. Merhaba. Ili se to ovde ne kaže? Ili šta to uopšte znači? Šta kažete? Jebete mi milu majku muslimansku? Ovo nije Mek? Sarajevo, zar nisam u Sarajevu? Ej polako s tim nožem! Ja sam vaš! Srbija! Srbija do Libije! Libija od Srbije! Uh, uvek se spetljam.

Off to Banja Luka