Bolje biti pijan nego star

(tekst posvećen društvu iz srednje sa lokalnim šalama i humorom, tako da ako niste deo toga ne verujem da će vam biti baš zanimljiv)

Čekali smo taj autobus kao i svi ostali na parkingu ispred Sava Centra, i naravno autobus je kasnio. Spakovavši kofere u prtljažni deo, nagurasmo se u autobus svađajući se koje je čije mesto. Otimanje je trajalo par minuta nakon čega smo se već našli na autoputu kroz Beograd. Da! Išli smo na ekskurziju u Hidrolac, malo mesto na Balkanu, nastanjenom u ravnici među brdima, sa divinim peščanim plažama i snegom pokrivenim borovima oko hotela. Barem su nam tako opisali to mesto! Naravno, čim smo prošli putarinu iza Beograda, pala je prva gozba! To su se jeli sendviči raznih mirisa i ukusa, grickalice, smoki, čokoladice, pili su se sokovi, sakriveni alkohol...sve je šuškalo i škripalo po autobusu. Milica, mala ali opasna devojčica, je izvadila pečenje i ajvar ispred sebe, ne obazirujući se na Džoleta koji je pored nje iskolačio oči držeći svoj mali sendvič sa „zidarskim“ u rukama. Vesna je pak mazala paštetu na krišku hleba, onu lepu, slovenačku Argetu, dok je Danijela jela plazmu, kažu da je dobra za rast pojedinih delova. Naša draga profesorka istorije je ovaj put žvakala neki pileći batak koji je već od nekoga otela. Svi smo uglavnom uživali u ’rani. Kako smo se kretali ka Hidrolcu, nekoliko učenika našeg razreda je sa ponosom ili ne pokazivalo mesta pored puta u kojima su živeli, i u koja se nkida više btw neće vratiti. Džoletove oči su i dalje bile uprte u Micino već skoro pojedeno počenje. Ivan je slušao neku „drogošku“ glasnu muziku na svom najnovijem IPod-u, dok je Dragana pored njega kolutala očima. Posle par sati vožnje stigosmo na granicu, morali smo da izađemo svi iz autobusa jer je bilo još par autobusa ispred nas. Stojanki i Maji se išlo u wc, te su po izlasku iz autobusa prešle granicu da bi se tamo preko dočepali wc šolje ili čučavca i ispraznile šta su imale za isprazniti. Mlada ne baš lepa policajka je kreštala na sav glas, na nekom svom jeziku, da bi joj se Mačka, naša razredna ubrzo i pridružila, takođe na nekom svom pištavom jeziku. Malo ko je mogao lepo sve da razume šta priča. Tasićka, profesorka hidropredmeta je već opičila kolce sa Lazićkom, tvorcem hemije, u tandemu. Igrale su čuveni "Čačak". Šoljica je sedela ispred autobusa držeći se za glavu, histerično uzvikivala kako je ona usvojena od strane svojih roditelja, da bi na sve to Jasmina odgovorila " Ma koga bre to briga?!" i nastavila svoju neku priču. Posle par minuta smo krenuli dalje ka odredištu. Na zadnjem sedištu našeg busa su se Filip i Pota nesebično vatali i ljubili, pored kojih je Andeselić sedeo, posmatrao i navijao. Prolazeći pored bilo kog drugog autobusa sa učenicima, Ognjen je na prozorima autobusa kačio slike Jelene Karleuše ne bi li je što više reklamirao, naravno sve to sa slušalicama u ušima. Ivana Miljković je ćutala. Sunce je upeklo, pa smo svi polako morali da navučemo zavese na prozore. Keruša je ipak morala da ostane sa one strane zavese, pržila je svoje već dovoljno isprženo telo na suncu. Zaspao sam.

Kada sam se probudio, bili smo na nekoj pumpi, pravili smo pauzu. Ana je stajala pored autobusa, gledajući u obližnje drvo sa dženerikama, pljugajući tri cigare za redom. Kulturnonadrkana Marija Mitić je u svojim novim farmerkama iz "Teranove" pričala sa profesorkom fizike o tome koju bi ocenu mogla da dobije na kraju godine, i ako smo bili na samom početku prvog polugodišta. Lazićka se ovaj put nije dohvatila "Čačka" već se sa prodavcem na pumpi svađala, nazivajući ga nulom. Profesorka meteorologije je pak bila zauzeta traženjem svojih grudi po prodavnici. Sedeli smo u kafiću, pili sokove, kafe i čuda. Ubrzo mi se Jasmina prodrala na uvo "Kelner!" dižući tri spojena prsta u vazduh. Kelner nije došao, ali je moje uvo pištalo par sati nakon toga. Maricika i Dragana su odmeravale nekog tipa koji je sedeo preko puta nas. Bio je ćelav. Ivan je sa svojim najnovijim fotoaparatom beležio sve to, slikajući sve moguće i nemoguće. Kada je Čonkić Dragana objavila pokret rečima "Ulazite u autobus s’mesta!", krenuli smo dalje ka Hidrolcu, našem krajnjem odredištu, našem raju, i obećanoj zemlji! Naš drug Steva je crtao nešto po nekom rokovniku, vičući sa vremena na vreme na Ognjena da utiša Kerušu koja je brujala iz njegovih slušalica. Nataša je pričala o dečku i njihovim seksualnim avanturama, dok je Pota zgrožena povraćala u crnu kesu koja inače i služi za takve slučajeve. Mici je ponestalo ajvara, pa je Džole mogao spokojno da zaspi slušajući Pepu na svom diskmenu. Željana je pokušavala da se nasloni na njegovo veliko telo, i da nađe malo mesta između njega i drške od sedišta, pričajući sa Paonićkom iza sebe. Paonićka je pričala o "Yugu" diveći se svojim novim cvetnim patičicama. Njen dečko je vozio "Yuga", od kuće do kuće, od kuće do kafića, tako prelazeći čitavih 300 metara po danu. Emilija je zavijena u svoj šal, pričala o tome kako joj je bilo u Omanu, Saudiskoj Arabiji, Emiratima i gde god da je još bila. Marina je nije slušala, mazila je zavesu pored sebe. "Ih kad bih mogao da odšrafim ove noge i stavim ih gore, ne mogu više ovako!" izgovarao je Džole pomerajući samo svoje krupne oči levo desno. Druge delove ili nije mogao, ili ga je mrzelo da pomera. Dobrija je spavala naslonjena na svoje grudi, hrkala je Vesni na uvo. Ana je bila zauzeta posmatranjem svojih šaka koja su lebdela u vazduhu, nije progovarala. Mislim da se to dešavalo kao posledica krize za cigaretama.

"Sada smo u Hidrolcuuuuu! Sad smo in!!" izgovarala je Čonka označajavući naš konačan dolazak u Hidrolac. Bilo je hladno, vetar je šibao sa svih strana, spremao se i sneg. Naša soba je imala divan pogled na more i plažu, sunce i talase. Hotel više nije bio ono što je dok mi nismo došli. Vika i cika, trčanje, skakanje, svađanje, mlaćenje, padanje je sve ono što ga je sada ispunjavalo. Prva žurka se već na daleko čula iz Majine, Stojankine i Milicine sobe. Keruša je ovaj put kreštala na sav glas, čuli su je i delfini, bežeći što dalje od obale. Tu se pilo vino, skakalo, pevalo, jelo preostalo Micino pečenje, vatalo, grlilo i ljubilo. Odali smo se svim čarima greha i bluda u tom momentu. Dragana je trčala po sobi vukući Ognjena na lancu. Jasmina mi je gurala u gaće "stotke" dok sam igrao na stolici. Željana je već navukla svoje bele čizme, mešajući kukovima uz ritam. Filip je sedeo u uglu i cirkao, dok je Pota igrala samo za njegove oči. Kasnije kad se Poti i Ognjen pridružio, Filip je brže bolje promenio mesto. Nekoliko sati kasnije posle serije fizičkih vežbi za zdravo telo i zdrav duh nam se i Ivan pridružio u lumpovanju. Na hodniku je Čonka sedela i stražarila, dok je Tasićka sa "Čačka" prešla na "Moravac". Iz zvučnika su pičili sve sami hitovi, bili smo u transu, toliko srećni da se nikome osmeh nije skidao sa lica danima. Jelena Bačujkov se opirala Natašinim rukama koja je pokušavala da je uhvati za grudi, sa rečima "Božeee Nataša! Okani me se dete!" Posle nekoliko sati kada nismo više znali za sebe, većina je već i zaspala. Neki su se izgubili po sobama, neki nastavili sa bludničenjem, a neki visili sa prozora četvrtog sprata.

Sutra ujutru smo svi posle obilnog doručka svi bili već na plaži. Par devojaka je pokušavalo da igra odbojku, dok smo mi ostali blejali u vodu, čekajući svaki talas koji je išao prema nama. Mačka i njena najbolja drugarcica Urošević su sedele tik jedna uz drugu, grickajući masline, ogovarale su Tasićku. Što Maricika kaže: "sreća po nas pa nije bila sezona parenja mačaka!". Profesor Andeselić je sa knjigom u rukama jurio Džoleta lupajući ga po glavi, dok je ovaj kukao i urlikao, ili bolje reći cvileo. Tasićka je sve to posmatrala da bi na kraju rekla "Andeseliću, zar ti stvarno misliš da to ima efekta?". "Seljačino, uhvatiću te ja!!" vikao je profesor Andeselić jureći debelog. Stojanka je sa zaprepašćenjem prepričavala grupi devojaka sinoćnu priču iz sobe, o tome koja, kada i kako je oralno zadovoljava svog momka. "A šta je pičko, ti to pa ne radiš?!?!" ubrzo je Mica reagovala. Ivana Miljković je sedela na dušeku i ćutala. Ivan je radio sklekove na pesku, dok je Šoljica negde u pozadini pisala nekakve pesmice, poeziju, prozu...šta god je stigla. Vesna je sa svojim naočarima koje su bie ustvari veće od njenog lica ležala nepomično na suncu, tražeći od mene da joj vratim pedeset dinara što mi je pozajmila pre nekih godinu, dve. Nisam joj vratio. Bog će ti vratiti Veki! More je bilo toplo i čisto, prosto sam se smežurao koliko dugo sam u vodi. Na plaži, Pota i Ognjen su pripremali tačku, i ako to nikog nije zanimalo. Danijela je okrenula glavu ka nama. "Opet ovaj Ognjen i njegova Karleuša!" . Kupaći joj je stajao na pola. I gornji i donji deo. Tačka je ubrzo i krenula, njihali su, igrali, bacali se, vatali, sve uz ritam Karleuše. Sa druge strane su neki prevrtali očima, neki su se smejali, neki napustili plažu. Uglavnom njima je bilo lepo.

Uveče su se opet svi spremali da izađu. Paonićka je obula svoje nove seksi bele štikle, i haljinu direktno nabavljenu iz Pariza. Željana iz svojih belih čizama nije ni izlazila,ali boga mi ovaj put je uvrtala kosu u "Indira fazon". Ognjen se spremao ispred ogledala dok je Džole dozivao kiflice po sobi, jeo ih u dva zalogaja. Samo je malo falilo da i Ognjen postane jedna od kiflica. U ogledalu do Ognjenovog je Emilija nameštala svoju kosu, i pričala nešto sama sa sobom. Šetao sam po sobama, već uveliko spreman za večerašnje poselo. Mica je pokušavala da uđe u haljinu koju je samo zbog ekskurzije kupila pre neki dan u "Turbo Limač" prodavnici. Morao sam za čas do wc-a pa sam uleteo u prvi na koji sam naišao, i imao sam šta da vidm. Dobrija se tuširala, a kada me je videla samo je vrisnula, raširila i ruke i noge, bacivši tuš na stranu. Posle nepomičnih par sekundi, izašao sam iz wc-a i počeo da se smejem, u čemu su mi se pridružili prisutni. Ana i Steva su sedeli ispred hotela već ucirkani. Ana je plakala dok je Steva nešto mrmljao o politici, nije se mnogo obazirao na uplakanu. Spremni za ludovanje ušli smo u diskoteku, koja je bila u stilu nekakvih bogova. Iz prejakih zvučnika se čuo miks naše i njihove muzike. Danijela, ili još poznata kao "Dupika" je odmah zanjihala svojom zadnjicom, koja je na pola virila iz pantalona, pozivajući Micu da joj se pridruži. Mica se u onoj gužvi borila za vazduh trenutno. Maricika se ubrzo posle dva piva združila odmah sa šipkom. Svi su igrali, peli se po stolovima, foteljama, policama. Noć smo proveli veselo i pijano. Dok smo se gegali kući Mitićka se u svojoj „teranova“ majici svađala sa par ljudi. Ognjen je naravno neumorno svoju tačku nastavio i u sobi hotela, mada nije mnogo izdržao. Ubrzo na svu sreću nas ispovraćao je kupatilo i komirao se odmah zatim. Spremačica Džole je nakon što je očistio i pospremio za Ognjenom legao u krevet ostavljajući upaljeno svetlo – nije smeo da zaspi u mraku. Filip je na terasi repovao, bio je dovoljno ucirkan. Maja je terala Milicu na spavanje, nazivajući je kojekakvim imenima. Hotel je zaspao. Svi osim Ivana. Ivan je radio vežbe.

Naredni dani u Hidrolcu su bili takođe zanimljivi, onako, po našem receptu. Išli smo u obilazak obližnjeg dvorca, i ako pola njih nije bilo zainteresovano za taj obilazak. Koga još zanima dvorac? Daj alkohol! Špageti u restoranu pored dvorca su bili izvrsni, a još je bolji bio prizor Džoleta koji ne zna da ih jede. Posle obilaska smo se vratili sobama, odmarajući se od napornog dana. Paonićka se kačila i slikala sa mojim donjim delom tela, sa sve crvenim boksericama. Blud je nije napuštao. Filip je ušao u hotel sa pričom kako je video nekakve krstiće urezane na stolu u obližnjem restoranu, da bi Šoljica odmah počela da histeriše kako ih je i ona videla, i da smo gotovi, to je znak, to je to! I kao šlag na tortu neko je sanjao da je naš autobus po povratku za Beograd sleteo sa puta i da smo svi izginuli. Šoljica je bila obuzeta demonima, vrištala je i plakala, nije joj bilo dobro. Draganu to nije zanimalo, legla je pored Džoleta i uhvatila ga za butinu, da onu veliku butinu. Prvi put sa ženskom u krevetu, svako bi se uzbudio. Ali ovaj put se Džoletu samo pritisak uzbudio, pa je brže bolje skočio iz kreveta jer je morao u šoping da ide naprsno. Kupio je flašicu vode 0.5. Zaspao sam.

Povratak smo preživeli.

Mica: „Neprskano moje dođi na jedan brzi ispod jorgana!“
Maja: „Jel ti imaš problem što ja idem na plažu u farmerkama?!“
Ana: „Pederi ajmo na puš pauzu!“
Nataša: „Joooj još kad se podmaže!“
Dobrija: „ Pa ja ni ne moram da plivam!Ja plutam!“
Željana: „Ukrala mi Dorinda čizme mamicu joj!“
Džole: „Što me svi gledaju na plaži? Pa ja uopšte nisam debeo!“
Stojanka: „Majoooo ajmo odavde!“
Filip „Potice devojčice ajmo iza one zgradice!“
Stevan: „Jebo majku svoju!“
Šoljica: „Ja ću da umrem, ko zna šta je ovo?!?!“
Pota: „Koji ste klošari šta slušate!! Majstore puštaj Stoju!“
Miljković: „ ______________________!“
Marina: „E još da mi garnišla padne na glavu i to bi bilo to!“
Jasmina: „Druže, znali smo se iz viđeeenjaaaa...“
Maricika: „Ma nemam ti ja pojma to, otkud pa ja znam?!“
Ivan: „Ma nemoj da gledaš dok čačkam uši!“
Ognjen: „Jaooooo još tri dana do novog cd-a!“
Emilija: „Jel me ti slušaš uopšte?“
Vesna: „Ajde marš! I vrati mi pare, treba mi za paštetu!“
Mitić: „Ma piiiiiiiiiiiiiiiiiip piiiiiiiiiiiiiip svi! piiiiiiiiiiip se mentoli jedni!“
Paonićka: „Da me izjebeš kako mi je lepa ova puma torbica, od Bajeeee dobijena!“
Dragana: „Ma kada sam se vukla po podu? Ne sećam se?!?“
Danijela: „E ovaj Džole majke mi je puko! Ko o čemu on o mom dupetu!“
Obradović: „Jel mi lepo stoji ovaj crveni karmin? Ne!? Jel mi lepo stoji? Ne?!“
Bačujkov: „Vidi ovoog što me gleda!! Ma Nataša ne vataj me!“
Saša: „I tako ja vas isproziva... “