понедељак, март 21

Освета

Твоје име више није важно, испрале су га године суровости. Својим речима, а понајвише делима уклонила си га са мојих усана. И више га не изговарам. Сада је дошао ред да ти моје понављаш. Не због тога што то желиш, већ због тога што га се плашиш. Стрепиш. Сваки мој наредни корак може бити твој последњи, а свака моја наредна реч срушиће твоје лажи. Себична. Време је да и ја то постанем. Да ти покажем да само себе волим, а да си ти одавно остала иза тачке на папиру. Да ти докажем да је љубав пролазна и болна. Да наплатим прегршт рачуна које си годинама правила. Да ти кажем у лице да те не волим, а да ми притом с њега поглед не скрене. Јер учио сам од најбољих. Знаш ти добро о чему ја говорим. Знаш да заслужујеш освету. А она долази. И болеће. Јер ја не говорим да је све у реду када није.

Лажем. Не могу без тебе. Ако те уништим, вероватно падам и ја.

Али ускоро ћу и на то бити спреман. Зато, припреми се, убрзо ће серији крај.

3 коментара:

  1. Потпуно другачији и изненађујућ текст од тебе :) Волим кратке форме.

    ОдговориИзбриши
  2. Тешко, болно, сурово... Моћно и немоћно у једном. И јако ми се свиђа.

    ОдговориИзбриши