Umetnička dela Aleksandre Lojić

Dobio sam priliku i čast da vam predstavim mladu umetnicu, slikarku i budućeg dizajnera tekstila i odeće Aleksandru Lojić. Talentovana Aleksandra Lojić je rođena 05. Februara 1990. godine u Kruševcu. Posle osnovne škole i Kruševačke Gimnazije, upisala je Visoku tekstilnu strukovnu školu za dizajn, tehnologiju i menadžment. Svojevremeno je pohađala kurs slikarstva, a trenutno na fakultetu u saradnji sa koleginicom drži kreativnu radionicu...

Reci mi Aleksandra kada si naslikala svoje prvo delo, i da li si kao mala imala uzora u tome što radiš ili je sve krenulo samostalno?

- Oduvek me je to privlačilo, i znala sam da ću se time baviti jednog dana, nisam imale uzore tada, samostalno sam počela, ali sam se vremenom upoznala sa različitim umetničkim pravcima...naročito na fakultetu.

Da li si imala podršku svojih roditelja i prijatelja, i gde si na početku pronalazila inspiraciju?

- Prvo su se bunili, i nadali se da ću promeniti svoje mišljenje, zbog situacije u ovoj zemlji, jer teško je biti umetnik ovde, ali sada imam punu podršku i poverenje. Inspiraciju sam pronalazila svuda, u prirodi, ali i u bajkama i pričama kada sam bila mala.

Imaš li neki hobi pored crtanja, nešto što takođe radiš u slobodno vreme?

- Volim da preuređujem stari nameštaj, farbam ga, i radim raznovrsne dekoracije i printove.... jako me intereuje enterijer... body-art... U poslednje vreme učim da šijem, volim da prošetam svog psa, mada to nema veze sa ovim...















Kada smo kod body art-a, da li na sebi imaš već nešto od toga?

-Ne, ali planiram da uradim tetovažu u skorije vreme, ali pažljivo ću odabrati kakvu, kako se ne bih posle nekoliko godina pokajala.....ta tetovaža treba da bude nešto sasvim lično, jer ću to nositi čitavog života.

Da li si se pri upisu fakulteta dvoumila između smerova ili je dizajn tekstila bila već utvrđena želja?

- Utvrđena želja, nisam se dvoumila nimalo. Bilo je pitanje samo da li fakultet primenjenih umetnosti ili ovo, ali pošto je za primenjene kasnije bio prijemni, a tada sam imala neke privatne probleme, izbor je pao na Visoku tekstilnu.

Imaš li Aleksandra nekog uzora kako na našoj, tako i na inostranoj modnoj sceni?

- Nemam uzore, trudim se da izgradim sopstveni stil, mada sam još uvek mlada, ali mi se dopada kreativnost indijskog dizajnera Manish Arore, a od naših mi se dopadaju mladji dizajneri....

Kada ostavimo crtanje i dizajn sa strane, kakva je Aleksandra ustvari?

-Nije zahvalno pričati o sebi! Uglavnom umetnici kroz svoja dela pokazuju neku svoju skrivenu stranu, bar ja tako to vidim, tako da je to slučaj i sa mnom... a ja, bar kako ja vidim sebe, sam ili surovo realna ili potpuno živim u maštarijama, retko nalazim neku sredinu...

A reci mi sada, kakva će biti poznata srpska dizajnerka Aleksandra Lojić za deset godina?

-nadam se poznata, hahahaha... šalim se...

Nadam se da ću biti inspiracija mnogima koji će želeti da se bave ovim poslom, da ću uspeti u svemu sto sada planiram i da ću raditi ono što volim, jer jedino kad čovek radi ono što želi može biti ispunjen...














I da li je neki od tih planova i želja možda saradnja sa nekom poznatom kućom, brendom? Šta ti uopšte misliš o poznatim brendovima, imaš li svoj omiljeni?

-Kao sa dizajnerima, nemam omiljeni brend, ali naravno da bih volela da sarađujem sa svetski poznatim modnim kućama, kao i sa nekim našim, ali bih mnogo više volela da imam sopstveni brend. Neki brendovi su toliko promovisani i kopirani na našem tržištu, od strane estradnih ličnosti, da više, po meni, nemaju takav prestiž kao ranije.












S obzirom da voliš naše mlade dizajnere, smatraš li da je i za tebe uspeh u Srbiji trenutno moguć?

-Uspeh je uvek moguć, bitan je samo put kojim se dolazi do njega. Nisam sigurna da mogu trenutno uspeti konkretno u svojoj struci, potrebno je dosta rada, ali dobro je što se dizajn provlači kroz sve sfere života, tako da ne razmišljam toliko o tome. Trudim se da se što više usavršavam.













Kakvi su ti još dalji planovi za naredne godine pored toga da postaneš kvalitetna i uspešna dizajnerka? Smemo li da znamo kakvo je stanje na ljubavnom planu?

-Da završim studije, možda otputujem negde na usavršavanje, započnem neki ozbiljniji posao. Iskoristim sve prilike koje mi se pruže. (O ljubavi ni reči...)





Drago mi je da smo proćaskali malo, i ponešto saznali o tebi. Ja mislim da ti svi kao i ja žele što veći uspeh i sreću u daljem radu, s obzirom na kvalitet tvojih dela. Pričaćemo mi još nadam se kada dođe do nekih novina u tvom radu. Hvala ti na izdvojenom vremenu. Samo nam za kraj u par reči opiši svoje dosadašnje radove?

-I meni je bilo vrlo prijatno. Realni i nadrealni, ali uvek iskreni..