Poslednje rečenice

Stao je sneg. Stavljam na sebe šal, kapu i izlazim iz stana. Komšije mi se ne javljaju, dal zbog toga što sam obavijen kao prosečna žena u Saudijskoj Arabiji, da l' što malo malo pa pravim žurke u zgradi ili su ipak samo, kao i obično, nekulturni. Sneg cvili pod nogama, golubovi beže na stranu. Na stanici dosta ljudi. Svi spremni da, kao da je sudnji dan, pre svih ulete u autobus te se spasu od umiranja na hladnoći. Primetio sam kako su bahati ljudi u vanrednim situacijama još bahatiji. Propuštam prvi autobus i ulazim u sledeći par sekundi posle ovog. Mesta za sedenje ima. Sedam na hladno drveno sedište i vadim knjigu. Kada god započinjem neku novu knjigu obavezno moram da pročitam poslednju rečenicu iz nje, nebitno što je tokom čitanja posle bez izuzetka zaboravim. Ne znam zbog čega radim to, ali je to nekakav ritual, valjda isti onaj zbog kojeg ljudi novine čitaju s desna na levo. Takođe, dok čitam u autobusu redovno skačem sa teme na temu, zapravo sa knjige na zanimljive priče slučajnih putnika. Tako nekada kada naiđem na dosadan deo knjige usresredim se na razgovor oko mene, jer u našem prevozu uvek ima zanimljivog "štiva". Mehanički nastavljam da čitam ali razmišljam o sasvim drugim stvarima, pa se kada opet naletim na zanimljive stranice, vratim na knjigu. Već uvežban. Nemam vremena za gubljenje. Kada smo stali na nekoj od stanica, video sam da ljudi stoje u redu ispred vrata jedan iza drugog. Šokiran sam bio. Nismo se valjda kultivisali? Bez ikakvog komešanja su čekali da ljudi izađu, pa tek onda ušli. Kada su već svi bili u autobusu, shvatio sam da kultura nije baš bila razlog. Postojao je samo jedan utabani putić u snegu do autobusa, te su morali da stoje u koloni. Dobro je poznato da je ovde svako kulturan samo kada njemu to odgovara i kada ima ličnih koristi. Odahnuo sam i nastavio mirno da čitam svoju knjigu. Zanimljiv deo trenutno, tako da nisam slušao okolo. Moram još napomenuti da kada mi je knjiga baš dobra, uvek se dvoumim da li da je pročitam do kraja, te moram sebe da bukvalno teram da je svršim. "Šta ću posle?" uvek sam u strahu. Jedan sa od onih takođe koji mora sve detalje iz knjige da proveri u realnom svetu. Na primer ako spomenu neku pesmu u knjizi ja moram obavezno da je pronađem na Jutjubu i odslušam je, ako spomenu neki deo grada, bilo koji deo planete ja odem da proverim na Gugl Maps gde se to nalazi. Jednostavno me zanima sve to, i dok ne proverim ja ne mogu da nastavim čitanje. Da li još neko ima ove tripove ili sam ja lud u zemlji ludaka?