Ona i On i On i Ja

Ona je uvek bila devojčica koja obećava. I njena majka joj je puno toga obećavala. Da će od nje postati nešto, da je stvorena za velike stvari, da nije kao i svi ostali, da je čeka obećavajuća budućnost. Ona se nije družila sa ostalom decom, ona je imala drugačijih ambicija. Ona nije imala drugaricu iz vrtića, iz klupe, iz škole, iz dvorišta jer joj je mama rekla da joj to nije potrebno. Ona se nije zadovoljavala običnom školom, njene ambicije su bile veće. Ona, kao klinka, nije ni znala šta je to ambicija, a pogotovo da ista mora redovno da se hrani da bi rasla. Njena majka, pak, je to vrlo dobro znala i zato je redovno hranila – Mene, njenu uvek gladnu Ambiciju.

Ona je bila u srednjoj školi i njen put je tek počeo. Znala je da je čekaju velika dela. Fizički i psihički je bila predodređena za tako nešto. Ona je znala da treba da razvija svoje intelektualne sposobnosti, da bi joj nekada dalje u životu bile od koristi, kako bi mogla naći posao koji će zadovoljiti – Mene, njenu Ambiciju. Ona je znala da upotrebi svoj fizički izgled na prave, obećavajuće ljude, koji mogu da idu uz – Mene, njenu Ambiciju. Ona i dalje nije imala drugaricu iz klupe, iz odeljenja, iz škole, iz lokalnog kafića, iz kraja, jer joj to i dalje nje bilo potrebno i bila je suviše gorda za tako nešto. Možda zato što se nikad nije osećala samom jer sam uvek ja bila pored nje. A, i ako bi neko i hteo da joj priđe da se druži, uvek bi video mene tu, pa su svi brzo odustajali ili bi ih ona i sama oterala. Ona je i dalje uz pomoć svoje majke hranila mene, ali polako je počela i sama da uviđa koja to meni hrana treba da bih ja i dalje rasla i zašto je uopšte bitno da ja rastem.

Ona je završila fakultet i ima savršen posao i prihode kojima se trudi da zasiti moju glad. Ona je gledala, i dok je išla na fakultet i sada kada je počela da radi, bedne, obične ljude, koji nemaju mene, kao što me ona ima, kako se zabavljaju, druže, zajedno rade.. Ona je znala da njoj tu nije mesto, jer bih se ja osećala usamljeno. Možda je svako od njih i imao svoju Ambiciju koja bi pristajala meni, ali ona nije bila dovoljno uhranjena i narasla kao što sam bila ja. Zaista me je dobro pazila, iako je meni vremenom trebalo sve više i više. Jer što više jedeš – to si gladniji.

On je jednoga dana upoznao nju. Za čudo, video je on, kao i svi ostali, mene pored nje, ali mu nisam nešto smetala, jer on nije imao svoju Ambiciju, pa je želeo da prisvoji njenu, a i malo da se najede te hrane kojom ona i mene hrani. Ona je možda to i uvidela, ali nije razmišljala o tome da li joj to smeta, jer i ovako od vrtića nikog nije bilo pored nje, baš zbog mene, pa se konačno neko našao ko će da je prihvati sa mnom. Ona i on su se tako savršeno uklopili.

Ona i on su se jednog dana probudili u svojoj velikoj kući. Bili su jedno pored drugoga, ali kao da su bili sami. Čak ni mojim društvom se više nisu zadovoljavali. Više nisu znali ni kako da me nahrane, a već sam i suviše porasla. A, ja sam i dalje bila sve gladnija. Ona je počela da uviđa da je možda bila greška da celog života brine samo o meni, jer videla je tog jutra da od mene nema nikakve koristi, jer je i dalje bila sama. Ali šteta je već bila učinjena, a ja sam i dalje bila gladna. Stala sam pred njih oboje i oni su se iznenadili koliko sam porasla. Bila sam veća od njih samih. Molili su me da ne rastem više, želeli su obične ljude pored sebe i običan život. Sve je, međutim, bilo uzalud. Glad je već bila neizdrživa, pa sam ih pojela oboje u jednom zalogaju.

Njih sada i zvanično više nema, oboje su u meni. Dok su pre ljudi videli i njih i mene zajedno, sada vide samo mene. Zato njihova imena niko, nikad nije ni znao, dok su za - Mene, njihovu Ambiciju, svi vrlo dobro znali. Zato Ona i On više ne postoje, ostajem samo – Ja.