Поп и његов Трол

Паркирали су свој скроман ауто испред стопородичне зграде. Парохија им је била много обимнија. Опасно се Свети Никола Чудотворац приближавао, иначе познатији у народу као заштитник морепловаца и трговаца, као Дан када је пола Србије славило а друга половина гостовала, као моменат када се пола Србије урока од алкохола, бауља по поду или улицама, док су друга половина бабе, штребери и млађи од десет лета. Поп Илија (не знам да ли се тако зове, али назваћемо га тако) и његов Трол су убрзано радили на освешћивању наших хармоничних и религијом испуњених домова, имали су тежак задатак. Како је моја баба била њихов верни фан, контам да их је и лајковала на фејсбуку, зазвонили су и на наша врата. Отац Илија и његов Трол. Нисам чуо звоно, спавао сам, негде у три поподне овог сунчаног дана Господњег. Баба се од среће избезумила и почела да шета по кући. Ок, капирам је, тако бих и ја реаговао да су ми се на вратима појавили неки ликови које сам ја лаковао на Фејсу, типа Хртс, Марун или Беби Дол. Пробудила ме је, и рекла да довучем своју гузицу у дневну собу, онако тихо да Отац Илија то не чује. Очекивао сам да од среће запева "Ускликнимо с љубављу", а онда сам схватио да смо се окупили због Николе. Устао сам, протрљао очи и у земуновом шорцу, Ај лав Грис мајици и јапанкама се појавио у салону. "Бог ти помог'о!" - срећно је изговорио Отац Илија, мада лепо би му стајало и име Матеј. "Добар дан и Вама" - одговорих, испружене руке да се рукујем са човеком. Узвратио ми је стисак. Нисам ни стигао да изговорим још коју, Отац Матеј је почео да пева. Очито није имао времена за губљење. Пратио га је његов Трол. Стајао сам поред и слушао попевку са пажњом, али опет заборавих о чему је реч. Како ј*** те запамтимо Цецине текстове за час, а Матеј кад запева ни реч не знам, а опција лирикс не постоји. Како је певао, махао је кандилом и прскао нас светом водицом (колико год ово перверзно звучало ви болесни умови!). Тата мој пољуби онај крст, па његову руку, баба исто уради. Пристао сам само да пољубим тај нехигијенски крст, али руку му нисам целивао. Тко зна шта су он и Трол радили пре ове феште. Све је мени то сумњиво. Кад год је пролетео кандилом крај наших глава, крстили смо се. Ја сам мало левом, па мало десном, па са три , па са два прста. Свачега је било. Отац Мој и Отац Матеј су ме већ попреко гледали, али је своју глазбу морао наставити. Право да вам кажем и није дуго трајала, угледао се он на Цецу ове године Бога ми, мислио је да ће пјесма ако је сажме на три минута бити хит. Преварио се. Па ниси ти браћала Цеца. "Сваке године вам је Оче краћи тај ритуал" - рекох му онако у сласт. Трол је само стајао са стране, и чекао његов знак. "Знате Александре, доста је људи, треба све обићи, са сваким попричати, свакоме помоћи, а времена мало" - одговорио ми је мирно и продуховљено Отац Илија, или Матеј, не знам више како да га зовем. Није ми допустио да наставим, те је улетео са својим питањем: "А чиме се Ви бавите млади господине?!". "Студирам. Студирам новинарство. Четврта година ако Вас занима." - одговорио сам му исто онако са пуно љубави. "Браво младићу. Бавите се политиком претпостављам?!" - уследио је са следећим питањем. Његов Трол је и даље мирно стајао поред. "Да Оче, бавим се политиком, малверзацијама, корупцијом, педофилијом и ситним преварама." - одговорих му у стилу Бранкице. Отац Матеј погледа свог Трола, па моју бабу, оца. "Мислим да драга моја породицо морамо да кренемо, још нас много људи чека данас. А ви ми живите у миру и слози. Нек вас Бог драги чува!" - изговарао је док се кретао ка вратима, гурнувши бакшиш под мантију, што му је баба пре тога смандрљала у руку у стилу "подмићујем саобраћајца". "Хвала Оче" - наставих - "И вама све најлепше! И не брините што сте паркирали на зеленој површини, пандури не носе џипове".