Trajno i viševekovno je pitanje nestajanja iz nečijeg života, i nestajanja trećih lica iz [vaših] života.
Može se desiti iz više razloga - jedan od njih je i biološki, a što bi reklo smrt. Mi o tome nećemo ovom prilikom.
Ja bih se danas pozabavio temom osećanja kada neko [or nešto] nestane, a iz ne bioloških razloga.
Često - ta situacija donosi olakšanje, oslobađanje od bremena prošlosti i težine svih proživljenih zala sa kojima ste se našli, a sa trećim licem ove priče. Ajde da kažemo da je to OK, i da ako ste se iz 'govana' izvukli napuštajući tamo neko NN lice - onda super...
Mene više interesuje suprotno...
Ali - kako možete tek tako da pokupite prnje i nakon N vremena da samo nestanete. Kako vas ne vuku nostalgije, i sa druge strane - svi oni lepi momenti koje ste proveli sa takvom osobom. Jer ipak - okruženje birate samovoljno [osim ako nije familija u pitanju]. Kako dođete do toga da nakon N vremena se ne udostojite da pustite poruku NN licu i makar mu stavite do znanja da dišete i da niste overili od dopa negde ispod Brankovog!?
Mislim, vreme provodimo samovoljno sa ljudima koji na prijaju, zar ne!?
Onda opet pitanje - ako vreme provodimo sa osobama koje nam/vam prijaju - a onda ta NN lica tek tako nestanu... zar to ne navodi na zaključak da tim istim osobama nismo prijali!? #WTF
Kako i koliko i šta treba da prođe i da se desi da bi fascinacija i preobraženje postali toliki da vas apsolutno ne interesuje šta radi NN?? Kolike su šanse da se naiđe na nekoga koji je toliko #OMFG kul da jednostavno zaboravite na prošlost i samo nastavite sigurno koračati ka budućnosti!?
Možda se ja previše i prečesto, a u raznim situacijama osvrćem u prošlost, ali - zar ta ista prošlost aka istorija nije učiteljica života.
Za sobom jesam bez pardona ostavio mnogo ljudi, ali to bejahu ljudi sa kojima imah površne odnose. Nikada mi neće biti jasno da nakon N provedenih dana, meseci, godina nekoga možeš tek tako ostaviti bez i jednog telefonskog poziva.
Nadam se, umeću i ja tako - nekad.
/mislim da je ovo najbesmisleniji moj txt do sada/
Мислим да је ово најсмисленији твој текст до сада :)
ОдговориИзбришиПа након неког времена заборавиш на те људе, ма колико да си са њима времена провео. Све се може, само је питање, да ли то потребно?
ОдговориИзбришиKao prvo, i ja mrzim Koelja.
ОдговориИзбришиKao drugo, slažem se s Olujinim komentarom, tj. ja sam htela to da napisem, ali sam onda videla da je ona.... (ne da mi se da kucam)
Zašto to mislim? Zato što.. je to nestajanje problem koji muči ceo ljudski rod. Zašto sve mora da prođe? Zašto ljudi dođu i odu? Zašto niko ne ostane? I da li će nekada neko i ostati?
(mislim da je ovo najbesmisleniji moj komentar do sada.. ili?) U suštini, nemam pojma. Ne znam šta sam htela da kažem. Morala sam nešto.
Izvini što ti ispamovah blog :D
svaki se koment uvažava.
ОдговориИзбришиja sam komunjara, ali demokratskih načela.
pa zapravo - ja se samo nađo` fasciniranim da se komenti pojave na txtu koji se zapravo bavi realnim tematikama namesto na onim koji su dadaističko-nihilističke prirode... mene zapravo jako smaraju txtovi ove prirode po Netu - previše ih je...
a nestajanje - svuda je oko nas :)