(Od)ustajem

Odraz u retrovizoru je bio sve što trenutno imam. On takođe. Ni sama ne znam. Zamagljen retrovizor prepun kišnih kapi pomešanim sa suzama. Gledala sam kroz njega. Videla sam sebe, samu kako udaram sa druge strane, pokazujem nešto, pokušavam. Taksista je promenio radio stanicu, bilo je još gore. Kao da je hteo da mi oteža, da me kazni, vrati mi u tvoje ime. Uspevalo mu je. Naslonjena na sedište, osećala sam vrele kapi na grudima. Tresle su se pri otkucajima srca. U ogledalu sam te videla kako sediš, nepomično, gledaš mi u usne, ćutiš. Volim ga, slagala sam. Morala sam, lakše je tako. Ostavljam te. Nepomičnog. Drhtim i jecam, taksista me ništa ne pita. Rekla sam mu da samo vozi u krug, bilo gde. Nisi trebao tog dana da odeš. Da nisi tog dana otišao, ne bih ja sada odlazila. Ne znam ni kuda. Taj neko je samo izgovor, tebi i meni. Nema ga. I kada je tu, nema ga. I kada stoji ispred mene, sedim. Jecam. Trebam te, trebam te dok stojiš, dok trčiš, dok skačeš. Nisam mogla više. Užasna sam sebi. Sedeo si u kolicima i gledao kako te puštam. Sada kada sam najpotrebnija. Samoživa i sebična, onakva kakva sam uvek bila. Nisam mogla da nastavim. Nisam spremna da te kroz život guram. Znam da ti jesi. Čak te i ne zaslužujem. Samoj sebi sam gadna. Uvek zamisljam kako bi bilo da se to nije desilo, da stojimo pred oltarom, ti i ja, najlepši na svetu, da me grliš i ljubiš, čuvaš. Morao si sve da uprskaš. Nije fer. Nije fer, znaš? Nije fer što si sve uprskao! Koliko puta to moram da pomislim. Mogli smo da budemo lepi. Srećni. Mrzim te. Samo sam te ostavila bez mnogo reči, okrenula se i otišla, jer sam znala da nećeš krenuti za mnom. Jer sam znala da me ne možeš uhvatiti za rukav i vratiti. Nagovoriti da ostanem i da će sve biti u redu. Poljubiti i zajedno zaplakati. Znala sam da mi ne možeš još više otežati . Stidim se. Stidim se ali ne mogu. Oduvek sam svima pričala kako ću imati princa pored sebe. Bio si. Više nisi. Oduvek su mi svi zavideli, sada me sažaljevaju. Ne mogu tako. Drhtim. Mrzim svoje suze na licu. Mrzim sve na sebi. Mogla sam onog dana ja da budem ta koja je sve uprskala. Mogla sam ja da ostanem tu gde si ti sada. Samo sam sigurna da se ti ne bi okrenuo. Sigurna sam u to. Zbog toga te i mrzim. Iščupala bih srce sebi da mogu sada. Ne znam kako dalje. Ne znam šta dalje. Tresla sam se sve jače. Glava je htela da mi eksplodira. Volela bih da jeste. Morala sam. Zaustavila sam taksi i skočila taksisti u krilo. Ljubila sam ga, kao da to nikada ranije nisam radila. Nije se opirao. Želela sam ga večeras. On je bio taj. Taj zbog koga sam te ostavila. Nisam imala izbora. Skinula sam sve sa njega i uživala u njegovom telu. Onako kako to dugo nisam. Iskoristio me je maksimalno, to sam i želela. Ti nisi dugo. Divljački je uživao u mom telu, tražila sam to od njega. Molila sam ga. Zažmurila sam, ne bih li slučajno ponovo ugledala svoj odraz u ogledalu. Dok mi je dahtao za vratom, razmišljala sam samo kako bi bilo da sam tokom vožnje cimnula volan u stranu, pa da budem ista kao ti. Možda bih tada imala više snage. Više energije. Više ljubavi. Ali to nisam ja. Nažalost.