Noć

Volim ovaj grad. Grad noću kada se ono što mi danju smeta, ne vidi. Grad iz vazduha gde sitnice postaju još sitnije, skoro i da nestanu. Sa sedmog sprata Bigza ovaj grad izgleda fantastično. Sva ta svetla i taj sjaj izgleda noću predivno. Sjaj iza kojeg se zapravo krije korov, isti onaj koji uništava sve oko sebe i postaje dominantan. To se bar noću toliko ne vidi, barem ne sa vrha zgrade. Ako siđete pak na ulicu, ima ga u izobilju. Zato ću ostati ovde da uživam u pogledu, stoka (ne mislim na plemenite krave) trenutno izgleda tako mizerno, onako kako bi uvek i trebala. Sava ispred nas obiluje večeras bojama. Žuta, zelena, crvena, ljubičasta i plava. Da li da budem srbenda pa da shvatim to kao marketing za predstojeću paradu? Sreća pa me apsolutno ne zanima, obe strane, njihovi stavovi, prazni argumenti, patetični izgovori, i ishod svega. Jedino zbog čega brinem u svemu tome je ovaj grad. Ne zanima me ni duga, ni cigla, ni analni seks, ni porodične vrednosti, ni promocija seksualnosti, ni promocija nasilja, ni crkva, ni država. Ovaj grad se stapa sa ljudima, sa mnom i vama, koji ga iskreno volite i puštate da ga drugi vole. Vi koji ga mrzite, uništavate, narušavate, ružite, vi koji ste ograničeni, konzerve i paštete, svi vi koji namećete svoja mišljenja, u jedan veliki ring pa se tamo obračunavajte. Ring koji poseduje ogradu koliko i vaša svestranost. Dosadni ste. Dosadni i patetični. Beograd je izgleda preširok za vas. Niste kompetentni. Izađite. Napustite. Ostavite da mi koji znamo, uživamo u njemu. Jer moja seksualnost normalnog čoveka ne zanima, a ja ću svom detetu već nekako objasniti da se ljudi vole, bez obzira na boju, naciju ili seksualno opredeljenje, kada vi već svojoj niste u stanju. Beograd je divan odozgo, jel sam vam rekao to?