Zazulja

Danas ćemo dragi moji čitači i čistačice da u ovom petom danu Gospodnjem pričamo o curi koja je imala petominutni koncert u Novome Sadu gde svaki peti želi separaciju. Verujem da je taj broj manji, kao i trajanje Zazinog koncerta, ali ajde kao neka sve bude u broju pet. Istina je, ne znam koliko je trajao koncert, ali mi je fascinantno koliko traje njena popularnost u Srbiji. Od nje je ovih meseci samo popularnija bila kraljica i majka Srbije koja je sa sve novom nanožnicom izdala novi album, kako bi klonirane devojke i momci sa krstačama oko retrovizora imali šta da slušaju dok je ona na služenju kazne za neplaćenu kartu gsp-a. Zazulja je osvojila naša srca veoma brzo, pa smo zbog nje svi propričali francuski jezik bolje od srpskog, i doduše na plej-bek pevali sa njom ili uz nju. On fra maro ti tori ž no du pa, di bi šu š šanel (ovo se posebno sviđa našim klonicama) ž no du pa, ofra ma l limuzina (i ovaj deo takođe), ža kvure pa pa pa pa... Lagao bih kada bih rekao da se meni pesma nije svidela, ja i kod naših pesama inače samo muziku slušam. Zapravo mislim da nju toliko ni u Francuskoj ne slušaju kao kod nas. Isto kao što Putina Srbi volimo više od samih Rusa. Tu du ru tu tu tu tu tu rudu tu tu du ru tu tu tu tu. Ela! Ž vu, la mu la žua dula bonu me... Neke hejterke su otišle toliko daleko da su u nedostatku ispunjenog vremena preradile Zazicinu pesmu, i ispljuvali devojku uzduž i poreko. Naravno, ne volim kada neko kritikuje tuđ rad, a sam ništa nije stvorio, ali s obzirom na valovit dan, smejao sam se do suza. Glupost je uvek zanimljiva. Možda zapravo ludim. Zazuljo, jebeš mi mater, izvini. Poslušajte.