Krug

Upoznao sam te. Kažu da je neplanirano uvek najbolje. Onako, stvoriš se od nekud i sedneš za naš sto. Da ti nisam znao ime predhodno, ne bih ga ni zapamtio, da l' zbog toga što inače ne slušam imena ili zbog toga što mi se čulo sluha na tren izgubilo. Gledao sam te, to je bilo dovoljno. Oboje smo bili u prolazu. Grad nije onaj u kojem neko od nas živi. Ipak je nekako posle svega drag. Gledao sam te s vremena na vreme, sve više bacao pogled ka tebi. Radila si isto. Barem se meni tako činilo. Barem sam ja tako želeo. Kažu da kada odlepiš, vidiš znakove svuda, bez ikakvog povoda, bez pokrića i reda. Ja sam bio siguran da si me gledala. Ne kao ostale za stolom, nego baš onako kako ja tebe. Zaljubljive sam prirode, karakter ni tada ne promenih. Razmišljao sam o tebi u vozu, autu, krevetu. Razmišljao sam o tome da li i ti razmišljaš. Razmišljao sam o očima, usnama i kosi. Hteo sam da ih dodirnem, bio sam tako blizu toga. Vraćam se u grad. Vraćam se da te pokupim i odvedem, bilo gde, nije važno. Da li se uopšte sećam tvog glasa, ne mogu da se setim. Mislim da sam samo gledao i razmišljao. Već sam imao celu priču u glavi. Želeo sam da ti je ispričam, želim je i dan danas. Zapravo sećam se da si spomenula par puta kako je muzika u kafiču spora, ja je nisam ni čuo. Toliko toga imamo zajedničkog a toliko toga nas zapravo deli. Pokušavam naći način da preskočim, ali mi se prepreka čini sve viša. Imaš nekog u svom životu. Mesto gde sam trebao ja biti, neko je već tu. Zarobljen. Zgrabio je pre mene. Uspostavih kontakt sa tobom, ne znam ni sam zašto, sa kojom namerom i ciljem. Da li da te pitam kako si, ili da ti kažem da sam odlepio? Da li da kažem kako je lepo vreme napolju ili da kako si ti beskrajno lepa? Da li da te pitam šta studiraš ili da te pozovem da učimo zajedno? Da li da dođem za mesec dana na isto mesto ili da te sa njega odvedem? Da li da se pravim staložen i smiren ili da pokažem svoje ludilo zadnjih dana? Odlučio sam se ipak za ovo prvo, dok ti pišem i čekam odgovor. Dok se satima pravim lud kako ti ne bih odmah odgovorio. Dok dramim kada ne pišeš duže od jednog dana. Dok sve više uviđam da je ovo samo još jedno moje ludilo. Samo ne znam do kada ću moći da se suzdržavam i ne iznesem pred tobom celu svoju priču. Mnogo bi lakše bilo da dođeš i pitaš me za nju, da ti pod sunčevim zracima i jorganom sve detaljno ispričam. Znam sve do detalja, ne brini. Znam da nećeš. Budala se uvek nada. Zbog tvojih očiju, usana i kose. Znam da ću ti na kraju sve reći. Isto tako znam da ćeš glavom bez obzira pobeći. Da ću tresnuti u zid i pasti. Bolje bi bilo da sve ovo znaš i prekineš odmah, ali ja ti neću upozoriti. Sačekaću da me oduvaš i nestaneš zauvek. Imam iskustva. Ne brini. Iako bih više voleo da brineš. Sve sam više siguran da se vrtim u krug.