Ja ne mislim na vreme, i ne mislim na bol, pošaljite po mene nekog kada taknem dno. A dno je tako blizu, na korak ili dva, porazi u nizu, moja senka to sam ja. Kreštavi glas nekog devojčurka iz Druge ekonomske mi prekida stihove. Znam da ide u tu školu, da je tako nazovemo, jer je sa svojim pratiocem sišla iz dvadesetpetice tu negde, kod onih konfuznih uličica tipa Ankara. Pričala je pratiocu kako je ostala gladna od jutros jer se baba nije pojavila da joj napravi plazmu i mleko. Ja se ne zezam. Nije znala da umuti plazmu i mleko. Zapravo zna ona da muti kako kaže, ali ne zna meru. Da li su ostali bili zabezeknuti u autobusu, ne znam, ali kapiram da su ovi stariji svesni svog proizvoda. Mislim, i mi smo lupetarali svašta po autobusu tokom srednje škole, ali nismo bili toliko uber glupi čini mi se. Sve sam više uveren u svoju teoriju da su današnja deca, pa...malo priglupa. Žali bože te ekonomije. Kako li će jadnica nešto drugo izračunati kada ne može koliko plažme a koliko mleka. Ne, ona se nije zajebavala, mrtva ozbiljna je kukala za prvom pekarom. Dve stanice kasnije ulazi BusPlus kontrola, prilaze. Nemam kartu, niti ću je kupiti ovog meseca. Ne zbog nedostatka para ili svesti već zbog revolta.
- Dobar dan, kartu Vašu molim.
- Nemam kartu. Zapravo imam karticu ali nisam dopunio.
- Jel znate da kazna košta 1500 dinara?
- Jel znate da vam automati ne rade već mesecima, mislim, ne najavljuju stanice? Jel znate da niste uveli dnevne i vremenske karte?
- To ćete gospodine morati da se žalite našoj službi.
- Pa onda se i vi žalite istoj toj službi što ja ne želim da kartu kupim.
Žena je odustala i nastavila dalje, a ja nastavio ka poslu. Pazi molim te, ja ću svoje dužnosti da obavljam a vi ćete da ladite mu*a? Da uporedimo. Mesečna karta u Beogradu je 30 evra, u Beču 50. U Beogradu kasni prevoz, u Beču ne. U Beogradu je plata 300 a u Beču 1200 evra. U Beogradu nema metroa, u Beču ga ima. U Beogradu se ne održava sistem, u Beču naravno. U Beogradu je autobus prljav, u Beču čist. Dolazimo do zaključka da vam računica i nije nešto dobra draga gospodo? Ili smanjite cenu ili poboljšajte uslugu. Izlazim iz autobusa, guram se sa stokom koja se zalepila uz vrata da bi ušla kroz nas. Zaobilazim neobeleženu rupu Beograd puta, dubine oko 30cm, dok pored mene tutnji narandžasti porše cetinjskih registracija. Nije stao na crveno, normalno. Možda se još nije navikao na semafore. Kiša. Kuša. Kiša. Ulazim u radnju. Ma gde sve one pronalaze ove odvratne jakne sa tigrovima, zebrama, leopradima i iguanama? Gde nađu ove mrtve pacove nataknute na nogama? Vidim na vestima, panduri se hvale kako su pomogli maloj Tijani po hiljadu dinara svako. Ne bih da budem surov, ali nadoknadićete vi to mitom. I da. Volim sve vas koji ste veliki humanisti po fejsu, i šerujete Tijanine slike. Postoje i žiro račun ili sms na koji možete poslati bilo šta. Kosovo je Srbija!
Нема коментара:
Постави коментар