Hugs – једна споредна прича (део трећи)

Tог сунчаног јутра се Хагс пробудио никад срећнији. Победио је, успео, опет је био са Емом, тим неодвојивим делом себе. Гледао је у плафон смешкајући се себи, мазећи плаву косу која му је прекривала груди. Имао је све, његов живот је опет нио испуњен, она је сачињавала педесет посто тог живота, а осталих педесет су били пријатељи, Олга, сликање и кров. Опет је поверовао у судбину, опет је видео звезде, веровао у њих. Осмех је и даље стајао на лицу, док се Ема полако будила из сна...

„Пар месеци касније, ја сам стајала у дугачкој белој венчаници са црвеним цветом уденутим на ловој страни моје косе. Црква је била предивна Хагс, била је као из бајки. Имала је велику куполу са звонима на врху, великим златним звонима. Двориште цркве је било пуно ружа, исто онолико црвених као мој цвет, исто онолико топлих као његов додир. И била сам срећна, чак и пресрећна. Тај дан ми је био велик, толико велик да ми је дотадашњи живот изгледао тако сићушно и јадно. Стајала сам наспрам њега, одевеног у црно одело, жута кошуља му је вирила на рукавима. Ту ми је мама, ту ми је сестра од стрица, ту су сви... сви који ме воле. Стајали су са стране док смо нас двоје полако улазили у цркву. Кроз мисли су ми се мотале разне ствари, чак сам се и тебе сетила Хагс, и ти си ми тада пао на памет. Сетила сам се оних звезда, оног поткровља, оне су ми биле пред очима“. Хагс док је слушао Ему како говори није био насмејан, ни мало, слушао ју је стежући лице, показивајући забринутост и нелагоду. Ма дај, шта ти је? Допусти да наставим...да! И Христа сам се сетила, са оне слике из Софије, јел можеш да верујеш? Дошли смо полако до олтара, а поп....он је био чудно одевен, не знам, скорз ми је био антипатичан као да и није био поп уствари. Није био поп. Погледала сам у њега,човека до мене и брзо заборавила на попа...гледала сам га тако све време црквене церемоније држећи га чврсто за руку. И напокон је рекао да се младенци могу пољубити, а ја....ја сам све време чекала тај тренутак, као да сам цео живот чекала само то. И пољубила га као никада до тад. И то ниси био ти Хагс, није чак ни личио на тебе. А све је друго изгледало тако стварно!!“ изговарала је гледајући у Хагса. Хагс је био пребледео са сада већ очајним изразом лица, отварао је уста као да жели нешто да каже, а није. „Ма шта ти је дечко? То је био само један глупи сан!“ казала је Ема загрливши га чврсто, „Шта си се уозбиљио? Снови никада нису у праву, никада! Ја то знам!! Читала сам доста о томе!!“. Хагс је полако добијао боју у свом лицу, ништа није говорио све до првог свог благог осмеха „Да, мислим да теби могу да верујем када то кажеш.... али....“ направио је паузу од неколико секнди и наставио „Одакле ти то? Одакле ти тај сан? Шта оћеш тиме да кажеш?! Мора да има повода!? Јебем ти сан, зашто је то тако било?“ говорио је то брзо опет склонивши осмех са лица. Ема се уздигла са кревета и пољубила га у чело „Слушај, ја те волим! Разумеш дечко? Ја те волим....и тај, тај момак у сну, то си био ти...у другом облику, разумеш? Нисам то буквално мислила кад сам рекла да ниси то ти, само је изглед другачији. А оно да сам се сетила тебе тад, то је то, на тебе сам мислила, тебе сам желела. Љубави....веруј ми, веруј у моју љубав, то си ти, ти си мој дечко...“ опет га је стезала, и обгрлила га стављајући главу на његове груди. „У реду“ одговорио је, „Ако сам ја био тај, тај у црном, онда си се гадно преварила прелепа, ко је рекао да ћу ја да те женим, одакле теби та идеја да ја то желим, пошто немаш шансе код мене, нећу!“ осмехивао се пакосно, намигујући левим оком. Сада се Ема уозбиљила, намрштила и рекла му „Маааарш! Бежи! Ајде! Слушај ти мали, па ни ја нећу за тебе да се удам, ово је био само сан, глупи сан! И рекла сам, снови су увек нетачни!“, исплезила се детињасто са љутитим погледом након што је изговорила то. Хагс је праснуо у смех, ухватио је за главу и пољубио је. „Ма дај, ти си луда!“ смејао се и даље. „Ти си моја прелепо луда!“. Овај пут су се обоје смејали, бацивши се на велики кревет у углу собе. Тог јутра су обоје слагали једно друго, нит је он мислио тако, нит је он био тај...

http://www.youtube.com/watch?v=5vHhn0qtj2o&feature=related

Његова мама Олга, адвокат... изненада је умрла у свом граду и напустила оно мало људи што је имала око себе...не зна се од чега, никада се није сазнало. Живела је сама, остала је сама када је Хагс прешао у Хрватску да живи. Ретко се после тога и чула са њим а још мање видела. За све те годне она је њега три пута посетила, он се није враћао. Многи кажу да је она умрла од патње и бриге. Иако је била јака жена, способна и срећна, тај његов потез није могла да издржи. То одвајање од последње особе коју је волела није могла да прихвати. И није много издржала. Умрла је после десет година од како ју је син напустио, у својој педесет и трећој години живота. Хагс није присуствовао сахрани своје мајке, његово последње сећање на Београд протеже се двадесет и шест година уназад, онда када је изгубио живот, напустио мајку, онда када је изгубио наду и веру,и онда када је заувек престао да гледа у звезде. Тог дана је Хагс пунио четрдесет осам година, сам, као и сваки свој рођендан од када живи у тој кући, сваки осим онај прве године, када је пунио двадесет и две...био је то дан за памћење. И он је тог рођенданског дана о томе мислио, славио је рођендан у свом сећању, са друговима, са њом, склопљеним очима вратио се у то доба... био је то сунчан дан, он и Ема су управо тих дана завршили све ствари око усељења, средили своју нову кућу, и била је прелепа. И они су били прелепи. Њих двоје и још око десеторо гостију из Београда, и један из Детроита...тада је дошао и он, Едвард. Висок човек, проћелав, са црним крупним очима и високим челом, у старим наранџастим каубојским панталонама и сламеним шеширом на глави. Појавио се на веранди куће, први пут угледавши свог сина у животу. Стајао је. И Хагс је стајао. Нису се померали тако пар минута, гледали су једно другог директно у очи. Хагс је размишљао о мами, мама Олги, о томе како су се њих двоје упознали, како су се заљубили једно у друго, како су водили љубав, на крају се растали. Све те слике су му пролазиле кроз главу док је стајао и држао се руком чврсто за врата. После пар минута суза је кренула и слила се преко Хагсовог лица до усана, и то је био пресудни знак, тренутак када се Едвард откочио и пришао сину, загрливши га чврсто, толико чврсто да је Хагса касније болела рука два дана. Наредни минути су пролазили у том загрљају ћутећи, полако су се сливале остале сузе које су чекале на ред. Ти минути су за Хагса трајали као двадесет две године. Хагс је са оцем ступио у контакт пре мање од годину дана, када га је Едвард једне ноћи назвао, након што га је напокон нашао после напорне потраге. Тада је разговор трајао пола минута. Следеће ноћи се протегао до сунчевих зрака. Едвард им је и купио ту кућу где су се уселили, послао је паре преко банке, и Хагс му је био на томе захвалан, и ако је знао да отац жели да се искупи за све те године. И није га питао где је био све те године, никада за ово време га није питао, није га интересовало. Није хтео да чује, само је желео да сад отац буде поред њега. Ту је била Ема, Едвард, Иван као и остали пријатељи, само је још једна жена фалила те ноћи, та пословна жена пуна елана и јачине, често је морала због посла да изостаје из Хагсовог живота. А тај дан је био један од тих. Болело га је то, и ако то није показивао, нити говорио. Желео је да се тај дан и она сретне са његовим оцем, да сви буду на окупу, да се смеју или плачу, да их први пут у животу види заједно, да се осети као да је увек било тако. Овако су плакали без ње, и смејали се без ње, али ни у једном моменту му није напустила мисли. Ноћ је била преливена емоцијама и добром музиком, јер је Иван тада бирао музику. А када је он бирао, није се знало за крај...осим када би киша покварила ствар. Кренула је. Посипала је куће по селу, све јаче и јаче, дуго још након што је славље престало. Након два дана је Едвард отишао, након пет дана Олга дошла. То је било последње што се Хагс сетио о тим данима те вечери. Опет је остао сам, гледајући према мрачној пучини. Једна кап му је канула на руку, била је то киша. Убзо је пала и друга кап, овај пут из ока. После треће више није знао да ли је кишна или његова...