Sevastopolja je bila umobolna. Nije ni sama slutila koliko. Njena su se nervna vlakna uveliko bila raspala pre nego što je počinila delikte, a o kojima ova priča kazuje... Mnogi kažu kako joj je to nasledno po ženskoj liniji i da su sve bile lude, dok su drugi govorili da je ova grdja od svih zajedno. Nju te priče nisu interesovale.
Donja Karlobabica je bila sam kraj sveta. To i njeno samo ime govori, možda bi mesto Dno bilo u goroj poziciji od Donje Karlobabice. A tu se Sevastopolja rodila, živela, a možda i umrla - ali nema svedoka o tome. Imala je šest muževa. I dvanaest mačaka. Kako je jednog muž pokopala - dve je mačke, umilne, ali i zle - usvojila i u toploti kuće svoje čuvala. Kuća je zapravo vlasništvo njenog prvog muža i njegovog brata, kasnije njenog drugog muža. Dece ona nije imala - kazivala je narodu kako ti njeni muževi, koji slabije brkove od nje imaju - nisu dovoljni mušarci da bi im ona nakot pravila. I kako se jedan krenuo buniti, tako je naprasno umro! A ona ubrzo potom novog lovila. Da, lovila - tako je narod po selu pričao.
A svi su na Sevastopolju padali. Njeni bajni brkovi, kiseli osmesi i preki pogled su bacali u nesvest svakog iole normalnog pripadnika muške populacije. Svi su čeznuli za njenim hrapavim rukama i krivim nogama. Glava joj je bila proćelava još od jedanaeste godine što je izazivalo katastrofalne izlive ljubomore kod njenih vršnjakinja.
Tako je Sevastopolja imala miran i ugodan život, sve dok joj jednoga dana nije - nestala jedna mačka! Nervi se njeni u tom trenu naglo istanjiše, kao da je kakva super-tanka žica, od zlata sačnjena u njenoj devijantnoj glavi naprosto - pukla. Otiša je do prostorija mesne zajednice i proglasila ratno stanje - jer je samo tako preki sud mogao slobodno da dela. Pod njenom rukom, naravno. Pošto je mrzela žene u selu makar dvostruko više od toga koliko one nju, tražila je da se sve privedu na glavni salaš. Sve koje imaju navršenih devet godina. Onda je krenula da ih psihički teroriše - pričala im je kako ona, i samo ona ima najviše celulita na butinama, kako su njene dojke najopuštenije, iako dete nije rodila - kakve bi tek bile da jeste! Posle par sati mučenja devojaka je sve začnila sa time da je njoj lice najpropalije iako na vetru i suncu nikada nije radila i kako su njeni podočjaci najtamniji! Jedna od mladih devojaka koja nije mogla više da izdrži tu torturu je vrisnula kako niko od njih nije ništa nažao učnio njenoj mački. Na šta se Sevastopolja iskliberi, blago skizofreno - a znate zašto ste ovde, vidim ja... znate.
Naredila je da se sav ženski rod postrelja, na licu mesta. Neko od muških ju je momentalno poslušao. To je sasvim normalno, pošto je glavnokomandujući uvek išao iz kuće Sevastopolje, uvek bio žensko i bezpogovorno se slušo. Jedino pojedincima nije bilo jasno kakav je to rat sada izbio, ali to više i nije bilo bitno - svi su bili mrtvi kroz koji minut. Takodje mnogim od tih pokojnika nije bilo jasno zašto imaju glavnokomandujućeg kada se niko više i ne seća čemu to služi i šta je to rat... ali, setimo se - oni su pokojni i nisu više bitni.
Sevastopolja, namćorasta cura, je bila zadovoljna. Na nekih pola sata, koliko joj je trebalo da izdimi jednu lulu i spakuje sedam rakija u sebe. Onda je shvatila da i dalje nema njene omiljene mačke! Da, bila je na kratko zadovoljna jer više nema ljubomornih kokošaka, ali je takodje tada shvatila da će joj bez njihovih prekih i zavidnih pogleda biti užasno dosadno... A ni Cicka i dalje nema na vidiku.
Brkata, poludivlja i naopako besna je izašla iz lokalne birtije i pozvala na zbor preživele. Krenula je da se iživljava na njima, ali ovog puta - fizički. Lupala šamare, vukla za ušu i zulufe, duvala dim iz lule u oči... Mnogi od muših su plakali i nisu znali šta ih je snašlo! Na kraju, posle mnogo patnje, crvenih ušiju i prolivenih suza staraca je načisto popizdela! Niko nije znao gde je njen Cicko! Psovala je ona, i to kao nikada pre - to je još više uplašilo postrojenu bagru. Na kraju ih je bajonetom sve poklala. Vi mene da zajebavate, vikala je kao pravo muško, mene! Niko se nije micao niti joj je išta smeo spomenuti...
Na kraju je samo pljunula na gomilu leševa, okrenula se i otišla do birtije po punu flašu rakije i nešto duvana. Došla je kući, napunila lulu i bila rešena da svuče krvavu odeću sa sebe - otvorila šifonjer, kad iz njega iskoči niko drugi do - Cicko!
Vesela ona beše, nije se ni presvukla, samo je sela na madrac, uzela flašu rakije i krenula da pije, dimila je takodje.
Svih dvanaest mačaka se skupilo na nju i krenulo put prijatnog mačećeg sna.
Donja Karlobabica je bila sam kraj sveta. To i njeno samo ime govori, možda bi mesto Dno bilo u goroj poziciji od Donje Karlobabice. A tu se Sevastopolja rodila, živela, a možda i umrla - ali nema svedoka o tome. Imala je šest muževa. I dvanaest mačaka. Kako je jednog muž pokopala - dve je mačke, umilne, ali i zle - usvojila i u toploti kuće svoje čuvala. Kuća je zapravo vlasništvo njenog prvog muža i njegovog brata, kasnije njenog drugog muža. Dece ona nije imala - kazivala je narodu kako ti njeni muževi, koji slabije brkove od nje imaju - nisu dovoljni mušarci da bi im ona nakot pravila. I kako se jedan krenuo buniti, tako je naprasno umro! A ona ubrzo potom novog lovila. Da, lovila - tako je narod po selu pričao.
A svi su na Sevastopolju padali. Njeni bajni brkovi, kiseli osmesi i preki pogled su bacali u nesvest svakog iole normalnog pripadnika muške populacije. Svi su čeznuli za njenim hrapavim rukama i krivim nogama. Glava joj je bila proćelava još od jedanaeste godine što je izazivalo katastrofalne izlive ljubomore kod njenih vršnjakinja.
Tako je Sevastopolja imala miran i ugodan život, sve dok joj jednoga dana nije - nestala jedna mačka! Nervi se njeni u tom trenu naglo istanjiše, kao da je kakva super-tanka žica, od zlata sačnjena u njenoj devijantnoj glavi naprosto - pukla. Otiša je do prostorija mesne zajednice i proglasila ratno stanje - jer je samo tako preki sud mogao slobodno da dela. Pod njenom rukom, naravno. Pošto je mrzela žene u selu makar dvostruko više od toga koliko one nju, tražila je da se sve privedu na glavni salaš. Sve koje imaju navršenih devet godina. Onda je krenula da ih psihički teroriše - pričala im je kako ona, i samo ona ima najviše celulita na butinama, kako su njene dojke najopuštenije, iako dete nije rodila - kakve bi tek bile da jeste! Posle par sati mučenja devojaka je sve začnila sa time da je njoj lice najpropalije iako na vetru i suncu nikada nije radila i kako su njeni podočjaci najtamniji! Jedna od mladih devojaka koja nije mogla više da izdrži tu torturu je vrisnula kako niko od njih nije ništa nažao učnio njenoj mački. Na šta se Sevastopolja iskliberi, blago skizofreno - a znate zašto ste ovde, vidim ja... znate.
Naredila je da se sav ženski rod postrelja, na licu mesta. Neko od muških ju je momentalno poslušao. To je sasvim normalno, pošto je glavnokomandujući uvek išao iz kuće Sevastopolje, uvek bio žensko i bezpogovorno se slušo. Jedino pojedincima nije bilo jasno kakav je to rat sada izbio, ali to više i nije bilo bitno - svi su bili mrtvi kroz koji minut. Takodje mnogim od tih pokojnika nije bilo jasno zašto imaju glavnokomandujućeg kada se niko više i ne seća čemu to služi i šta je to rat... ali, setimo se - oni su pokojni i nisu više bitni.
Sevastopolja, namćorasta cura, je bila zadovoljna. Na nekih pola sata, koliko joj je trebalo da izdimi jednu lulu i spakuje sedam rakija u sebe. Onda je shvatila da i dalje nema njene omiljene mačke! Da, bila je na kratko zadovoljna jer više nema ljubomornih kokošaka, ali je takodje tada shvatila da će joj bez njihovih prekih i zavidnih pogleda biti užasno dosadno... A ni Cicka i dalje nema na vidiku.
Brkata, poludivlja i naopako besna je izašla iz lokalne birtije i pozvala na zbor preživele. Krenula je da se iživljava na njima, ali ovog puta - fizički. Lupala šamare, vukla za ušu i zulufe, duvala dim iz lule u oči... Mnogi od muših su plakali i nisu znali šta ih je snašlo! Na kraju, posle mnogo patnje, crvenih ušiju i prolivenih suza staraca je načisto popizdela! Niko nije znao gde je njen Cicko! Psovala je ona, i to kao nikada pre - to je još više uplašilo postrojenu bagru. Na kraju ih je bajonetom sve poklala. Vi mene da zajebavate, vikala je kao pravo muško, mene! Niko se nije micao niti joj je išta smeo spomenuti...
Na kraju je samo pljunula na gomilu leševa, okrenula se i otišla do birtije po punu flašu rakije i nešto duvana. Došla je kući, napunila lulu i bila rešena da svuče krvavu odeću sa sebe - otvorila šifonjer, kad iz njega iskoči niko drugi do - Cicko!
Vesela ona beše, nije se ni presvukla, samo je sela na madrac, uzela flašu rakije i krenula da pije, dimila je takodje.
Svih dvanaest mačaka se skupilo na nju i krenulo put prijatnog mačećeg sna.
Нема коментара:
Постави коментар