Transnacionalizam nema baš nikakve veze sa svim ovim.
Mitohondrija nema kosu. Samim tim, mitohondrija nikako ne može biti klasičan primer ženskog roda koja bio kao i svaka druga prišla muškom dendritu i fascinirala ga. Druga stvar - mitohondrija je tradicionalno vaspitana te samim tim nema pravo glasa i jedino što zna da radi je da ćuti. Znači odbacujemo i drugi način pristupa dendritu. Treća, i možda najbitnija stvar - mitohondrija nema noge niti će ih ikada imani. Ona je nepokretna i uslovljena kretanjima ćelijske supe (citoplazma) u kojoj se obrela kada se završavala kreacija nazvana 'osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića'. Ćelija se može definisati i kao morfološka, funkcionalna i reproduktivna jedinica svih živih bića.(pod uslovom da pričamo o višećelijskim organizmima, a mislim da se to ovde podrazumeva pošto transnacionalne dendrite nalazimo samo kod gore navedenih).
Uz sve gore navedene negativne karakteristike, ipak nisu ni one (mitohondrije u daljem tekstu) tako bezlične. Čak umeju biti ponekad i vragolaste, a često i prevrtljive. Slava Darvinu - kreacionističke mitohondrije su još gore.
E sad - dolazimo do momenta da je mitohondrija jako zgodna. Mislim da ne treba uopšte da trošim vreme opisujući zgodnost klasiče mitohondrije. Uzmimo za primer užasnost izgleda običnog goldžijevog aparata. Ili večno gojazno jedro ćelije. Hrapavi endoplazmatski retikulum da ne spominjem. Ovde ste i sami zaključili da su mitohondrije od svih zaista najlepše. Drugo - one su neophodne. Šta može dendrit bez nje!? Ništa. Ovde se naravno ne postavlja pitanje šta dendrit može sa njom. Treće - one su zajebane i osvetoljubive. Kako i ne bi bile pored tolikih ribozoma koje vole da štekaju.
Problem sa kojim se mogu suočiti svi koji dođu u kontakt sa mitohondrijom je njena nestabilnost koja je uslovljena sa tubularno-vezikularnim naborima i naravno - večno naopakim ribozomima. Dešava se, da mitohondrija naprosto - prsne. Naravno, ona to sebi može da dozvoli jer ima duplu membranu - pa kada jedna pukne, druga ostaje. Šta se dešava kada puknu obe membrane, bolje i da ne pričam. Recimo samo da svi tubularno-vezikularni nabori pokuljaju napolje. Bolje je ne igrati se sa mitohondrijama našim nasušnim.
Ako je već došlo do pucanja membrana - znajte da je dendrit, prečesto bio: užasavajuće glup, nije dobro kanalisao svoje ideje/želje, ili da je došlo do nasilja (psihičkog ili fizičkog). U tom trenu se može desiti da pokuljaju ribozomalne jedinice koje kreću da štite mitohondriju od spoljnih uticaja - a šta se potom dešava, navedeno je dole.
Osvrt na ponašanje najčešćih primeraka ovih organela je već nagovešten gore, mada nije na odmet reći još nešto vrlo bitno o njima - vole da odgrizaju glave. To ne čudi. Svako ko je makar malo zagrebao po istoriji ovih organela video bi užasavajuće koalicije (na međunarodnom nivou) u koje su večito bile uključene. Odgrizanje glava je ostatak tribalnog taloga ovih eukariotskih jedinica, iako ih one smatraju obaveznim činom u dokrajčivanju jedinica dendrita - protiv kojih kao da vode kakav sveti rat.
zaključak: mitohondrije su prisutne kod ženskih jedinki bogomoljki (Mantodea), dok su dendriti zastupljene kod muških, iako su obrnuti primeri svakako prisutni
[txt posvećen ortakinji koju u slobodno vreme ne nazivam Mitohondrijom, niti imam nameru to da radim]
Mitohondrija nema kosu. Samim tim, mitohondrija nikako ne može biti klasičan primer ženskog roda koja bio kao i svaka druga prišla muškom dendritu i fascinirala ga. Druga stvar - mitohondrija je tradicionalno vaspitana te samim tim nema pravo glasa i jedino što zna da radi je da ćuti. Znači odbacujemo i drugi način pristupa dendritu. Treća, i možda najbitnija stvar - mitohondrija nema noge niti će ih ikada imani. Ona je nepokretna i uslovljena kretanjima ćelijske supe (citoplazma) u kojoj se obrela kada se završavala kreacija nazvana 'osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića'. Ćelija se može definisati i kao morfološka, funkcionalna i reproduktivna jedinica svih živih bića.(pod uslovom da pričamo o višećelijskim organizmima, a mislim da se to ovde podrazumeva pošto transnacionalne dendrite nalazimo samo kod gore navedenih).
Uz sve gore navedene negativne karakteristike, ipak nisu ni one (mitohondrije u daljem tekstu) tako bezlične. Čak umeju biti ponekad i vragolaste, a često i prevrtljive. Slava Darvinu - kreacionističke mitohondrije su još gore.
E sad - dolazimo do momenta da je mitohondrija jako zgodna. Mislim da ne treba uopšte da trošim vreme opisujući zgodnost klasiče mitohondrije. Uzmimo za primer užasnost izgleda običnog goldžijevog aparata. Ili večno gojazno jedro ćelije. Hrapavi endoplazmatski retikulum da ne spominjem. Ovde ste i sami zaključili da su mitohondrije od svih zaista najlepše. Drugo - one su neophodne. Šta može dendrit bez nje!? Ništa. Ovde se naravno ne postavlja pitanje šta dendrit može sa njom. Treće - one su zajebane i osvetoljubive. Kako i ne bi bile pored tolikih ribozoma koje vole da štekaju.
Problem sa kojim se mogu suočiti svi koji dođu u kontakt sa mitohondrijom je njena nestabilnost koja je uslovljena sa tubularno-vezikularnim naborima i naravno - večno naopakim ribozomima. Dešava se, da mitohondrija naprosto - prsne. Naravno, ona to sebi može da dozvoli jer ima duplu membranu - pa kada jedna pukne, druga ostaje. Šta se dešava kada puknu obe membrane, bolje i da ne pričam. Recimo samo da svi tubularno-vezikularni nabori pokuljaju napolje. Bolje je ne igrati se sa mitohondrijama našim nasušnim.
Ako je već došlo do pucanja membrana - znajte da je dendrit, prečesto bio: užasavajuće glup, nije dobro kanalisao svoje ideje/želje, ili da je došlo do nasilja (psihičkog ili fizičkog). U tom trenu se može desiti da pokuljaju ribozomalne jedinice koje kreću da štite mitohondriju od spoljnih uticaja - a šta se potom dešava, navedeno je dole.
Osvrt na ponašanje najčešćih primeraka ovih organela je već nagovešten gore, mada nije na odmet reći još nešto vrlo bitno o njima - vole da odgrizaju glave. To ne čudi. Svako ko je makar malo zagrebao po istoriji ovih organela video bi užasavajuće koalicije (na međunarodnom nivou) u koje su večito bile uključene. Odgrizanje glava je ostatak tribalnog taloga ovih eukariotskih jedinica, iako ih one smatraju obaveznim činom u dokrajčivanju jedinica dendrita - protiv kojih kao da vode kakav sveti rat.
zaključak: mitohondrije su prisutne kod ženskih jedinki bogomoljki (Mantodea), dok su dendriti zastupljene kod muških, iako su obrnuti primeri svakako prisutni
[txt posvećen ortakinji koju u slobodno vreme ne nazivam Mitohondrijom, niti imam nameru to da radim]
Нема коментара:
Постави коментар