субота, септембар 22

Opet isto

Mislim da ću u nedelju diplomirati. Jel znaš? Jel čuješ? Trajalo je dugo ali nekako za čas prošlo. Kao i vreme sa tobom. Pravo da ti kažem, koliko volim velike stvari u životu, toliko ih i mrzim. Velike stvari koje treba obeležiti, bez tebe. Ovaj put bez tebe. Tako već godinama, i sve će ih više biti. Tada nekako najviše nedostaješ, onda kada si nešto najpotrebnije, da pružiš podršku, zagrliš i nasmeješ. Sediš sa mnom. Pevaš. Popiješ. Nismo dugo pili zajedno. Zapravo nismo nikada. Jel čuješ? Voleo bih da se to desi u nedelju. Ili ćeš me opet ispaliti? Nećeš se pojaviti, zar ne? Nema veze, znam gde si, doćiću ja do tebe, da proslavimo. Zajedno. Uz zvukove vetra oko nas, sasušenog lišća i aviona koji sleće. Počeo sam sa knjigom. Pišem je. Eto, imaćeš još jedno mesto da se sakriješ, i čekaš da dođem do tebe. Ja i ostali koji te još uvek vole. 
Do sutra. 

4 коментара: