Led

Led. Ležao je mrtav već satima, iako svestan da to niko nije primetio. Reče u sebi - da, toliko duša umre svakog sata, zašto bi iko obratio pažnju na njega. Pride - nije ni imao ko da primeti njegov nestanak pošto on nije imao nikoga. 
Patnja. Pokušao je da se okrene, bio je ubedjen da mu je neudobno. Onda se setio - hej, pa ja sam mrtav i ne mogu da se okrenem. Imao je osećaj da vreme jako sporo prolazi i počelo je da mu biva dosadno. Ako je ovo smrt, gore je od života. A njegov je život bio jako dosadan. 
Zima. Ptica mu se israla po sred glave bivšeg mu tela. Oh, može li biti gore. I dalje se ništa nije dogadjalo. Kako je završo tu uopšte, počinjao je da vrti film u pokušaju da vidi šta se dešavalo prethodnih dvanaest sati. A da - planirao je da se ubije... Život mu je bio više nego očajan. Skapirao je na kraju da je njegovo trošnje kiseonika bespotrebeno. 
Mrak. Zašlo je zimsko, bledo i hladno Sunce. Sinulo mu je - pokušao je da se obesi. Nije mu samo bilo jasno, jeli uspeo ili ne. Ipak - osećao se kao da postoji, ali ipak nije mogao da mrda udovima. To ga je zbunjivalo. Kako i ne bi - do juče je mrdao rukama i nogama... mada se u isto vreme molio okončanju svog mizernog života. I to se i desilo. Mada ne prirodno kako je to uobičajno već suicidalnim putem. 

Očaj. Nije se mogao setiti ni svog imena, niti koji je dan. Bio je ubedjen da je Božić. Večito je priželjkiivao da skonča na tako neki dan i upropasti drugima provod. Jedino što ovog puta nije imao kome. Bio je sam. Sam u smislu - nije imao porodicu, i sam u smislu - riba ga je šutnula nešto meseci pre ovog dogadjaja; ortaci koje je ranije imao su ga šutnuli zbog te iste rospije koja je potom - šutnula njega... 
Beznadje. Vreme je prolazilo... Bio je snažno smoren. Očekivao je više od smrti. Makar neke agonije - nešto. Ovako je samo mogao da posmatra svoje telo kako leži u žbunju i to je bila Smrt. 
Beda. Na kraju je samo prišla grupica dece i štapovima mu bola leš. Daleko od toga da je bio srećan razvojem dogadjaja. 
Razočarenje. Posle nešto vremena se pojavila ekipa MUPa, pokupila leš. Mora da je neko od dece prijavio svojima šta je video. Telo su odneli - on je ostao. Skapirao je - smrt je očigledno gora od života. Nikakvi tuneli svetlosti, nikakvi svetlosni snopovi sa neba, ništa... Tuga ga je obuzela, ovog puta spremnog da zaista oduzme sebi život i zagrli tamu. Ali - nije znao da nema drugog pokušaja i da je tu gde jeste. Zauvek.