Svadba

Prvo da se opravdam za ovo dugo nepisanje. Boravih u Cirihu nekoliko dana, bez interneta, bez fejsa, bez bloga. Divno beše. Pričaćemo o tome ovih dana. Sada malo o jugu.

Pišem vam iz Leskovca. Zapravo ne baš iz Leskovca već Bojnika, mesta pored, gde ljudi rade za sto eura, eventualno još pedeset. U Leskovcu sam bio kod brata na venčanju, i mogu vam reći da sam oduševljen. Ljudi su izgledali super, organizacija super, bez mnogo glupih običaja, nekako sve na nivou što bi rekli. Ili na nivo! A hrana? Samo mogu da se požalim da kada je na red došao Leskovački Roštilj, u stomaku mesta nisam imao, iako sam na kaišu izmenio par rupa u toku sat vremena. Sala u kojoj je održana ceremonija izgleda fantastično, sa malo više kičastih detalja za moj ukus ali sve se dovede u red kada se svetla priguše stvarajući još bolju atmosferu. Prvo kao pravi đentlmen čovek mogu priznati bratu da mu je izabranica srca divna. Plava, zgodna, šarmantna. Venčanica tip top. Brat takođe izgleda lepo, šmekerski, valjda kao i svi mi mužijaci iz familije. Ma sve je nekako bilo do jaja, čak mislim da je ovo jedno od boljih, pristojnih venčanja na kojem sam bio. Iako mnogi građani a i oni koji se tripuju da to jesu imaju skeptično mišljenje o divnom venčanju kada se spomene Leskovac, s obzirom na mnoge predrasude o ovom gradu, tvrdim da većina tkzv. beogradskih venčanja nisu ni prišla ovom. Jbg, prokleti naši centralizovani mozgovi!

Leskovac - prljav, neuredan, izgled mahale, ili makedonskog Tetova iz sećanja. Zapravo kao i sve što nije centar Beograda i Novog Sada. Ludi taksisti, neobeležene ulice, najbolji roštilj, i zanimljivi ljudi. Da. Totalno sam upao u trans na sledeću pesmu. Sudaranje emocija u mojoj glavi, čaša pelinkovca i ljudi oko mene. Živeli! Brate, srećno!