Bečšundski trougao

Evo nam jednog teksta čiji je autor Maki iz Beča, avangardna umetnica i pisac u pokušaju. Ona je inače takođe i admin ovog bloga, ali je zaboravila svoju šifru, te tekst moram okačiti ja.

.......................................................................................................................

Ne znam jeste li se ikad obreli u Beču, na kraći ili duži vremenski period. Ako niste, nema vam tu ničeg Bog zna kako posebnog. Posle prvobitne fascinacije finim šalterskim osmesima , random ljubaznošću, uličnom klasičnom muzikom i time kako su svi fini i kulturni i sve je tako otmeno i carski, posle par dana uvidite da je to grad k’o i svaki grad. Sve dok ne prođete određenim rutama i ulicama i čujete neke čudne, ali opet tako poznate zvučne signale i vizuelne predstave. Neke radiotalase i ljude koji kao da dolaze iz devetog kruga pakla. Ali ne, to ne dolazi iz devetog kruga pakla, već iz nekog 16-og bečkog becirka, što ako imate u vidu šta se sve tamo radi i kakav je to okrug, onda mu to dođe na isto.

To su vam ti ključni punktovi tog bermudskog trougla 15-og, 16-og i 17-og becirka, mesta gde misteriozno nestaje Beč i nastaje neka prostorno-vremenska tvorevina koje je najbolje da se klonite ako vam je zdrav razum mio. Baš kao što bi trebalo da se klonite i pravog bermudskog trougla. To je trougao gde nestaje sacher torta i nastaju “čudesa od mesa”. Mesto gde Mozarta zamenjuje Stoja. Mesto gde iščezava “bitte i danke” i nastaje “marš u pičku materinu, jebem te u ’sta”. Mesto gde nestaje Austrija i nastaje Balkan.

Kao što se i za bermudski trougao ne zna koja to komponenta usisava sve živo i neživo, sva plovna i vazdušna saobraćajna sredstva, tako se i za ovaj bečko-bermudski trougao ne zna koja je to komponenta uticala na to, da se napravi čitav jarak koji je usisao dobar deo Beča, svu kulturu, ljubaznost, klasičnu muziku, otmenost i aristokratiju u nepovrat. A, ljudi koji su ostali sa druge strane jarka, rade isto ono što i svi mi kada naiđemo na rupu na putu – preskačemo je. Ili ćeš da je preskočiš ili da upadneš u nju. A struje u rupi i sama gravitacija su uvek jake, usisaće i vas pre nego što i primetite, a teško da će biti nekoga sa one strane da vam dobaci sajlu da se izvučete. A, kada ste već u rupi među njima, onda se morate i ponašati kao oni.

Tako da, ako se ikada budete našli u Beču, ne možete se čuvati rupa koje ne znate gde su tačno. Ali za ovaj trougao, imate tačne koordinate – 15. 16. 17. okrug. Ne prilazite im ni blizu da vas ne bi povukle jake zvučne struje gastarbajterskog turbo-folka, opojni mirisi pečenih ražnjića iz kafana „Kod Toše na ćoše“ i „Kod Mike i Žike“ i zavaraju vidici poluobučenih iskvarcanih devojaka i izdepiliranih metroseksualnih muškaraca koji su zajedno krenuli na turbo-džihad bal ludaka. Povući će i vas. Otvorite ako treba i šesto čulo i treće oko! Zaobiđite trougao.