Рани радови

Радослав се коначно престао јогунити,уморио се. Тиме је Живорад могао да почне свој посао. А његов је посао извршавање информативних разговора. Радослав је већ дуже време сумњив. Мада нико није могао да каже зашто је дотични сумњив, он је то био. И више н’о што је потребно да би дошао на информативни разговор.

Радослав је уобичавао да сатима седи на старој трешњи која се налази изнад села. Са ње се малтене цео крај види. Уливао је страх у кости свом комшилуку. Сви су мислили да је он колаборациониста који шпијунира цело село и шаље податке негде, ван земље. На крају је, као и сви њему слични био пријављен и одведен на информативни разговор.

Записник је отворен. Чека се да Радослав каже шта има. А он већ више од два сата ћути и, ако ништа друго – прекинуо се јогунити. У соби је била напета атмосфера. Најгрђе од свега, испитивао га је његов комш’а Живорад који је био нестрпљив јер је био свестан да је време да иде кући и изведе краве на испашу.

Живорад је решио да убрза процес. Нашамарао је Радослава, на шта се овај зајапурио у лицу и тек тада решио да неће ништа прозборити, иако свестан да нема заправо шта да каже. Седео је, и даље везан, постајао је гладан. Падало му је на памет да одвеже руке, али му то никако није полазило за руком – јер он заправо и није имао руке. То је и био највећи проблем у целој прици.

На крају, након више од шест мучних сати проведених у испитивању, које то није ни било јер ухапшени није ни једну реч прозборио – Живорад је решио да сврати до куће, а као свог заменика оставио Милоја. Милоје је побеснео на овога – шакетао је до изнемоглости Радослава, тук’о га, шутирао, претио му… Док на крају у просторију не уђе комшиница Стана која је донела колаче Живораду. Испусти она тањир на под и бризну у плач! Једнио што се могло разазнати из њених речи је било – па људи,он је глув и слеп!!!

То је посебно разгневило Милоја. Ко је она да њему прича шта је и какав је Радослав. Привезао је и њу, она је имала руке и очигледно није била слепа и глува. Потом јој је исекао и ноге и руке - све што Радослав није имао и пришио му...

Тек то је отворило нову причанију... Радослав је коначно имао руке и ноге (и то више пари),али је и даље ћутао... Милоје је побеснео,и то како - умакао је колаче у просуту комшиницу крв и у томе уживао, Радослава ће кроз који сат убити,иначе га је целог живота презирао - био је слеп,глув и све остало. У датом моменту у просторију утрча Живорад,и у страху и безнађу од тога што је видео, их све присутне напуни метковима (посебно главе), и схвати шта је учинио - потом исто уради и себи...

Крв је била посвуда,посебо по соби за испитивање.