Ergela

Тrenutno ležim u krevetu i slušam decu koja se napolju igraju, trče, skaču, biju i cviče. Taj žamor me na trenutak vraća baš u vremena kada sam ja bio njihovih godina, ali moram da konstatujem da smo se igrali drugačijih igara. Naravno, ne želim sada da popujem kako su današnja deca divlja i glupa (što pomislim par puta dnevno), facebook orjentisana, već me zapravo iznenađuje da su uopšte na ulicama, pored kompjutera, Ivana Ivanovića, Novaka Đokovića i njegovih kučića, kao i Lee Kiš. Možda su se dogovorili preko fb da se nađu u toliko i toliko,napravili Event, ali barem ne vise na njemu po ceo dan kao što zlobni ljudi pričaju. Na primer, u moje vreme, devojčice su se igrale kuhinje, pravile kolače od peska, a posle, pojedine mamine princezice čak i jele taj pesak (ne zajebavam se), i spremale se od malih nogu da kao prave balkanke ceo život provedu u tom delu kuće. Dečaci su se pak igrali automobilčića, pištolja (živele devedesete!), i nekih igara sa loptom. Sećam se da sam od jednog manjeg klinca uvek krao Burago automobilčiće, te za kratko vreme sastavio dobru kolekciju istih. Krali smo i čokolade iz C marketa. Krali smo i Lego kocke. Krali smo i banane. Jebi ga, život nas je naterao (živele devedesete!). Ova današnja deca ništa živo ne kradu. Koji smor. Kradite deco, kradite! Učite se od malena! Siguran sam da će se barem neko od vas baviti politikom!

Klinci i Klinceze se trenutno ispred zgrade igraju neke čudne igre, gde su se do malo pre svađali ko će biti konjanik a ko konj. Sve bi to bilo u redu da se oni nisu svađali oko uloge konja. "Hoću ja da budem konj! Hoću ja da budem konj!" uzvikivali su nekih 5 minuta, a mislim da je došlo i do suza. Verovatno je neko i otišao plačući do mame i drao se na sav glas "Mama, meni Marina neda da budem konj!". Već zamišljam izraz lica mame, koja već uveliko brine za svoj identitet. Kada su se nekako složili i podelili uloge, krenuli su u boj. E sad, ne bilo kakav boj, krenuli su u boj na Kosovu. Ni manje ni više, čuo sam kada su uzviknuli "Za Kosovooooo!". Lepo je to što od malena znaju za Kosovo, politiku, Tačija, Dinkića i Bokija 13, ali što ih barem ti roditelji nisu još naučili da na Kosovu nisu ratovali indijanci, kako sam skužio iz njihove cike. Kažu deca "Mi smo indijanci na konjima, idemo u boj na Kosovo!". Ležim u krevetu i zaprepašćeno se smejem. Deca su ako ništa, barem kreativna.

Još da čujete te zvukove koje konji ispuštaju. Pfrrrrr.

Ne deco, to na konjima nisu indijanci, njih su Ameri odavno slistili i preuzeli konje. A ni konji više nisu konji. Važno je da se od malena navikavate da vas neko jaše.

Pfrrrrr.